Delo

ВАРДАРСКО ИЛИ ТРАКИЈСКО ВОЈИШТЕ 315 дејства, а главно војиште на ратишту је оно, на коме лежи главни операцијски правац. Узимати за главни објекат дејства престоницу, какав утврђени логор, или у опште какав стратегијско-географски објекат погрешно је и осуђено савременом ратном вештином. Према томе сматрати за главни операцијски објекат Цариград, као турску престоницу или Једрене, као утврђени логор, па узети за главни операцијски правац долину Марице, односно правац Филипопољ—Једрене—Цариград, а за главно војиште тракијско војиште, само зато што на њему лежи Цариград и Једрене, била би огромна погрешка са гледишта савремене стратегије, јер на њему не лежи главни операцијски правац на балканском ратишту. Према томе тракијско војиште по овоме самоме факту не може бити главно војиште, сем кад би Турска на њему концентрисала своју главну снагу, што у ствари није било, јер је Турска концентрисала на овоме војишту I, II, III и IV низамски корпус и 10 редифских дивизија, укупно 210.000 војника, мање од половине целе своје концентрисане снаге. Па и ваљаност операцијскога правца долином реке Марице на Једрене и Цариград не може послужити за разлог да се тракијско војиште сматра за главно, jep има једну једину добру страну, што изводи најкраћим путом до Цариграда, дакле испуњава само услов краткоће, међутим не испуњава остале услове једнога доброга операцијскога правца: услов безбедности и услов удобности дејства. Сем тога овај операцијски правац не само да не испуњава услове доброга операцијскога правца, већ је тип рђавога операцијскога правца, пошто иде паралелно са операцијском основицом и непријатељ има могућности својим дејством да пресече комуникацијску линију бугарске војске и да дејствује противу овога операцијскога правца и бугарске позадине. Ако непријатељ предузме офанзиву одредима потребне јачине реком Местом или Струмом овај операцијски правац губи све своје важне одлике и постаје беспредметан. Нарочито ако непријатељ буде упутио офанзивна дејства правцем Скопље—Крива Паланка—Софија, онда овај правац губи сасвим своју важност, јер не само што се пресеца комуникацијска линија и грози позадини војске на тракијскоме војишту, већ се долази најкраћим путом до Софије, бугарске престонице и сам овај факт јасно утврђује слабост овога операцијског правца, а истиче важност правца дејства Скопље—Софија, чега је последица мала вредност тракијскога војишта, а велика важност вардарскога војишта.