Delo

316 Д Е Л 0 Важност вардарскога војишта проистиче из огромне важности операцијских праваца на њему. Најважнији операцијски правац на целоме Балканскоме полуосгрву неоспорно је правац који води долином Мораве и Вардара па изводи на Солун. Тај операцијски правац са помоћним операцијским правцима преко Косова Поља, долином Ибра и Рашке, као и правцем СофијаКрива Паланка—Скопље, у сваком случају, било да се води офанзивни или дефанзивни рат има огромну важност и од предсуднога је утицаја на ток операција. ТБегова важност још више се потенцира у случају офанзивних операција од стране Турака према савезницима, а специјално ако Турци предузму офанзиву према Бугарској. Турци су били свесни важности овога војишта и зато су концентрисали на њему највећи део својих снага, јер је на вардарском војишту било концентрисано од стране Турака три низамска корпуса (V, VI и VII), три низамске самосталне дивизије и 13 редифских дивизија, што укупно чини снагу од 250.000 војника. А кад се овом броју дода најмање 60.000 Арбанаса који су се борили јуначки противу српске војске онда излази да је турска војска на вардарском војишту бројила 310.000 војника т. ј. 100.000 војника више него на тракијскоме војишту. Срби су имали на овоме војишту: 5 дивизија I позива 5 дивизија II позива 6 прекобројних пукова Армијска коњица Армијска артилерија 15 пукова III позива 125.000 људи 100.000 „ 24.000 „ 4.000 „ 3.000 „ 75.000 „ Свега 333.000 људи. Кад се овоме дода и бугарска рилска дивизија која је била додата II српској армији у јачини од 30.000 војника онда је на вардарском војишту оперисало 363. 000 војника, што значи главна армија балканске војске. Сам тај факт, што су Бугари упутили једну јаку дивизију ка овоме правцу дејства, још више утврђује важност овога војишта и показује истину, да су не само Турци већ и савезници правилно ценили пресудност операција на овоме војишту по исход целога балканскога рата. Оно што највише даје важност вардарскоме војишту у овоме