Delo

ВАРДАРСКО ИЛИ ТРАКИЈСКО ВОЈИШТЕ 325 'Спремом и осталом целокупном материјалном спремом. У опште се може узети да је турска војска у овоме погледу била потпуно савремено спремна. 4. Морална спрема. — Српска војска је у погледу моралне спреме била је на великом степену и стјоала је далеко изнад турске војске. Вековима је српски народ васпитаван у идеји ослобођења Српства, вековима је српски народ имао једини идеал: да види сву своју браћу ослобођену испод туђинштине, вековима се је српски народ уљуљкавао у нади да ће доћи дан слободе и тај дан очекиван је са нестрпљењем у свима слојевима Срба. Косово Поље било је символ српске слободе и освете. Осветити Косово није значило само разбити турску војску на овоме светоме попришту, већ повратити слободу несрећном српском народу који живи под туђим господарима и угњетачима. Народно одушевљење, одушевљење масе било је огромно за овај свети рат, те се зато може разумети оно херојство Срба у целоме рату. Српска војска, као и српски народ, била је запојена истим идеалима и са нестрпљењем је чекала дан ослобођења. Српски официр био је носилац ове идеје. У свима приликама. у свакоме тренутку српски официри су ширили идеју слободе и радили на њој. Све могуће завере и контра завере, Народна Одбрана, Македонски Комитет, Црна Рука имале су циљ слобода и руковођене су официрима, они су били душа свих удружења и установа чији је циљ био слобода и ослобођење српскога народа. Ниједан официрски кор ниједнога народа није толико радио, толико труда и љубави улагао на пољу развијања националне свести у народу, на пољу васпитања и челичења народа, колико је то учинио српски официрски кор. Рат српско-турски затекао је српски официрски кор једнодушан за очајну борбу с непријатељем и заиста овај је рат поведен са највећим одушевљењем, са ентузијазмом како се не да замислити. Преко 300 српских официра учествовало је у четничким борбама, као вође комитских чета у Маћедонији и они су жељно очекивали дан преласка границе, да сада поведу своје пукове, батаљоне, чете и водове са поносом кроз она села у Маћедонији где су развијали идеју ослобођења. У свима официрским чиновима од потпоручника до ђенерала било је официра који су учествовали раније у покрету за ослобођење Срба у Македонији, млађи као прости четници или војводе, а старији официри, као војводе, шефови или чланови разних патриотских комитета и установа. А шта да кажемо за наше храбре подофицире,