Delo

326 Д Е Л О који су у масама прелазили границу код Русца или Буштрања,. као прости четници да пролију своју јуначку крв за слободу јадне раје. Заиста старешински кадар српске војске био је достојан својих славних предака и својих дичних редова у овоме рату. Српски официр у миру највише полаже на то, да се сроди са својим војницима, да им упозна душу и он за време зимске периоде вежбе часовима проводи са својим војницима у писању писма њиховим кућама, упознавањем са породичним приликама свакога војника, причањем о Душану, Краљевићу Марку, Милошу и Карађорђу, ширећи дух, просвету и на тај начин култивише своје војнике. За време летње периоде вежбе српски официр предњачи војницима у издржавању штрапаца, спава и једе заједно са војницима, са њима дели зло и добро и за све то време не губи ведрину него на против прича увек о подвизима српских јунака, о несрећној браћи, која живи у ропству и о идеји ослобођења. Таквим радом српска војска достигла је врхунац војничке спреме и васпитања и ако служи у кадру непуне две године. Турски војник је познат у историји као одличан војник, али је побеђен бољим српским војником. У турској војсци последњих година унесен је раздор, политика, па и понижење и то је убило ову иначе ваљану војску. Арбанашка побуна, где је забрањивано турском војнику да се бије како треба и да допушта Арбанасима да иду чак у Скопље убила је дух и морал турске војске. Младотурски покрет и расуло у војсци довршио је оно, што су започели Арбанаси и довео је до пропасти Турску Царевину. Турски официр и турски редов нису се више могли мерити ни у ком погледу са српским официром и српским војником, нарочито с овим последњим. Српски војник у овоме рату показао је такве особине, какве позитивно нема ни један друхш војник и са правом се може тврдити, да је главни фактор у овоме рату био српски војник, да је српска војска победила турску војску благодарећи врлинама српских редова. пуковник Петар Пешић,