Delo

ИЗВОЛТЕ НА ВЕЧЕРУ 29 била у јеку и ја, према свом џепу, изаберем једну од оних наших скромних бања, где се лепше и искреније проводи а мање троши. Увек ми се чинило да је боље бити први међу последњима, него последњи међу првима. Боже мој, колика је то сензација, кад један „дипломата" дође у оваку малу бању, која осим своје романтичности, чистог ваздуха и искрености и нема ништа више. Имајући врло слаб појам о нашим класама прозваше ме одмах — конзулом. И већ првих дана ја сам осетио ону нарочиту пажњу, коју су ми са свих страна поклањали ови тако смешни људи кад хоће да се покажу финијим и отменијим него што јесу. То су били већином млади, првогодишњи официри, зрелије девојке са кратким сукњама и наивним пренемагањем, свршени студенти без испита, и младе жене без деце што неспретно јаше на коњима; затим стари трговци са својим фамилијама, богати и досадни сељаци, деца и девојчице као пратња удовицама у црнини, учитељицама на феријама, или теткама „на лечењу"; а залутао би и по који добричина секретар, неспретни суплент или кицошки банкарски чиновник. Болесника као да није ни било, а ако је који и био морао се некако чудно осећати у овом веселом и здравом друштву. — Чим сам се први пут појавио међу њима одмах ми приступише неколико њих, који су мислили да су отменији и паметнији од осталих, да ме за пола сата упознају са читавом бањом и њезином историјом. Каквих све ту није било смешних и глупих трица и кучина! У осталом весеље и проводња, као љубав и срећа, зар траже озбиљности и памети? Одмах сам приметио да се сви млађи гости познају међу собом, и да проводе време у заједничким излетима, интимним игранкама, забавама, шали и весељу. Као да сам се нашао у неком великом пансионату,. у ком је немогуће живети повучено, без великог друштва и познанства. Па како сам за то и дошао овамо, пустим се струјом да ме носи. Кроз неколико дана јашио сам већ просте и хрђаве коње као и остали, помагао сам неспретним дамама да се попну у седло, причао сам двосмислене анегдоте и пристојније вицеве,. на баловима сам стискао девојкама руке, играо „залога“ на забавама, у мрачној соби звао духове из троножног столића у друштву „еманципованијих“ жена и девојака, и правио још стотину таких глупости, каквих је у младости правио сваки од нас. Али све се то брзо човеку досади, ако нема чега дубљег,. искренијег, што би га везало за тако друштво. И ако нисам ни помишљао на озбиљну љубав ипак сам желео да и овде доживим.