Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 40 сурови и примитивни механизам. Догађаји на земљи, на пример, нису могли апсорбовати целокупну пажњу публике. Она је, у исто време, видела глумце како се, на небу и у паклу, спремају да наставе догађај. Глумци, запослени само у једној сцени, нису напуштали своја будућа места и ту су, крај запослених глумаца, чекали на свој ред1. И стара енглеска позорница није била кадра да изазове илузију. Брандес, у својем исцрпном и духовитом делу о Шекспиру2, вели, да је и Шекспирова позорница имала тежњу данашњега позоришта да у гледаоцу изазове илузију. Он вели да је само тада публика била много наивнија и много емотивнија и да јој због тога нису била потребна сва данашња обманљива средства којима се изазива илузија. Та публика, необично способна за примање уметничких утисака, могла је да изазове илузију и најпримитивнијим средствима. За њу је било довољно да се на једној таблици напише шума или двор, па да публика види пред собом двор и шуму. Али, та Брандесова излагања нису тачна. Шекспирова позорница могла је само утицати на фантазију, али она није могла, својим примитивним средствима, утицати на гледаоце да створе себи илузију догађаја који се одиграва пред њима. Таблица која је објављивала да позорница представља двор или шуму, могла је на гледаоца утицати да он, посредством своје фантазије, замисли један двор и једну шуму, али гледалац, посредством те своје фантазије, неће бити кадар да види ту шуму и тај двор. И у томе је разлика између фантазије и илузије: 'фантазија ствара слике у души, а илузија чини да гледалац види онај догађај заједно са средином у којој се тај догађај одиграва. Фантазија, може се рећи, ствара спиритуалну а илузија материалну представу. Прва је обмана у нама, друга обмана ван нас. Фантазија и илузија, као што мисли Бергер, у истом су односу као читање и приказивање. Читајући, наша нам фантазија помаже да пред своје душевне очи изазовемо слике лица, предела, улица и својим ушима чујемо звуке које прате радњу појединих лица или које се јављају у догађају: бректање фабричке машине, киша како добује у прозоре, фијукање ветра, револверски метак како одјекује кроз тиху и тамну ноћ. У ствари ми све то не видимо. Једино што видимо 1 Rudolph Genee, Dic Entwickelung des scenischen Tiicaters und die Biihnenreform in Miinchen. Ст. 14 и 15. 1 Georg Brandes, Wilhelm Shakespeare.