Delo

406 Д Е Л 0 то су црна слова на белој хартији1. Али, те речи буне нашу фантазију, и, посредством ње, те речи престају за нас бивати штампане речи, него добијају хипноидну моћ посредством које замишљамо догађај изнет у драми, роману или причи. Чим се затвори књига и чим наш поглед дође у додир са спољашним светом, фантазија или сасвим престаје да ради, или још трепери подстрекнута само најемотивнијим местима која су на нас учинила најбољи утисак. Приказивање, међутим, износи живе слике,. ми их стварно видимо, јер оне постоје у свој својој релативној стварности и јер нису производ наше фантазије. На позорници је Хамлет који своју мајку прекорава, што је за месец дана заборавила његова оца који је био Аполон и пошла за његова стрица који је бедан фаун. Ако сам ја човек емотивне природе и ако позорница и глумци располажу свим потребним обманљивим средствима, у мени ће се изазвати илузија драме: ја на позорници не видим глумца и глумицу, који представљају карактер Хамлетов и Гертрудин, него видим и чујем Хамлета и Гертруду. Недостају ли, међутим, позорници и глумцима та обманљива средства, онда ће речи само распалити моју фантазију и ја ћу тај догађај онако замишљати како то одговара мојој јачој или слабој фантазији. Ја ћу и онда заборавити да сам у позоришту, али ја тај догађај нећу видети на позорници, кего ћу га видети у својој души. И само су тако гледаоци Шекспирове позорнице могли гледати једну драму: драма је само разигравала фантазију, а није стварала илузију. Шекспирова позорница много подсећа на читање или рецитовање драме, или на рецитовање и декламовање рапсода2. Рапсод је у старих Грка рецитовао или декламовао дела у којима су се величали и узносили подвизи великих јунака. Његови су слушаоци, својом фантазијом, пратили све те разноврсне догађаје кроз које је јунак пролазио и, може бити, дела су још више увеличавали и још су више узносили јунака. Рапсод је, може се рећи, својим рецитовањем и декламовањем, само разигравао њихову фантазију и, догађајима о којима је говорио, само карикирао бурне и вратоломне авангуре великих јунака, а слушаци су онда та дела онако разграњавали и увеличавали како је то одговарало њи1 Alfred Freiherr von Berger, Ueber Drama und Tlieater. Wie soll man Shakespeare spielen. Стр. 61 и др. - Alfred Freiherr von Berger, Ueber Drama und Theater: Wie soll man Shakespeare spielen.