Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ ДЕО ДРУГИ — КЊИГА ЧЕТВРТА. КИДАЊЕ И МУЧЕЊЕ I Отац Терапонт. Рано изјутра, још пре сванућа, Аљошу пробудише. Старац се пробуди и осети се веома слаб, премда је зажелео да са постеље пређе на наслоњачу. Он беше при потпуној свести; лице његово премда је било врло уморно, али је било ведро, скоро радосно, а поглед весео, пријатан, предусретљив. „Можда и нећу преживети данашњи дан“, рече он Аљоши. Затим зажеле да се исповеди и причести одмах. Његов духовник је увек био отац Пајсије. После свршетка обеју тајни (исповести и причешћа) отпоче свештање масла. Скупише се јеромонаси, ћелија се мало по мало напуни становницима испоснице. Међу тим се и сасвим раздани. Сташе долазити и из манастира. Када се доврши црквена служба, старац зажеле да се са свима опрости и све је љубио. Због тескобе у ћелији, они, што беху раније дошли, излажаху и уступаху место другима. Аљоша стојаше покрај старца, који се опет премести на наслоњачу. Он говораше и учаше, колико могаше, глас његов, премда беше слаб, још беше доста чврст. „Толико сам вас година учио, те сам, дакле, толико година гласно говорио, да ми је чисто постала навика говорити и, говорећи, вас учити, и то у толикој мери, да би ми скоро теже билоћутати, него говорити, оци и браћо мила, чак и сада, код моје слабости“, — нашали се он, умилно погледајући на свет, који се гомилао око њега.