Delo

92 Д F. Л 0 Аљоша се доцније сећао понечега од онога, што је он тада рекао. Но премда је разговетно говорио, гласом доста поузданим, говор му је ипак био доста без свезе. Говорио је о многом, као да би желео све да каже, све да искаже још једаред, пред самртним тренутком, од свега онога што у животу није стигао да искаже, и то не само зарад циглог поучавања, него као жудећи да подели своју радост и усхићење са свима и сваким, да још једаред у животу излије своје срце... „Волите један другог, оци“, учаше их старац (колико се после сећао Аљоша). Волите народ Божји. Нисмо ми за то светији од световњака, што смо овамо дошли, и што смо се у овим зидовима затворили, него, напротив, сваки који је овамо дошао, већ тим самим, што је дошао овамо, дознао је о себи, да је он гори од свих световњака, и од свих и свакога на земљи... И што монах буде дуже доцније живео у зидовима својим, тим осетљивије треба то да осећа. Јер у противном случају није имао за шта ни долазити овамо. А када позна да он не само да је гори од свих световњака, него да је и пред свима људима за све и за свакога крив, за све грехе људске, светске и личне, тек ће се тада постићи циљ наше монашке усамљености. Јер знајте, мили моји, да је сваки поједини од нас несумњиво крив за све и за свашта на земљи, не само услед опште светске кривице, него и лично сваки за све људе и за сваког човека на овој земљи. Јер монаси нису други људи, него само једино такви, какви би и сви људи на земљи требали да буду. Тек тада би се стопило и засладило наше срце у љубав бескрајну, васионску, која не зна за засићеност. Тада ће сваки од вас бити кадар цео свет љубављу задобити и сузама својима светске грехе опрати... Свак нека ходи око срца свога, свак себи нека се исповеда непреставно. Греха се свога не бојте, чак и кад га увидите и познате, само нека је ту покајање, али са некаквим условима Богу не прилазите. И опет вам велим — не будите охоли. Не будите охоли пред малима, не охолите се ни пред великима. Не мрзите ни оне што вас одбацују, што вас срамоте, што вас хуле и што вас клеветају. Не мрзите ни атеисте, злоучитеље, материјалисте, чак ни рђаве међу њима, не само добре, јер и међу њима има много добрих, нарочито у наше време. Спомињите их у молитви овако: спаси све, Господе, за које нема ко да се моли; спаси и оне, што неће да ти се моле. Па ту одмах додајте: не молим ти се зато по својој гордости, Господе, јер сам и сам грђи од свију и свега... Народ