Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 95 светога Силвестра11, из једне мале обитељи Обдорске на далеком Северу. Он се јуче поклони старцу, стојећи код г-ђе Хохлакове, и, указујући на „излечену“ кћер те даме, са дубоком искреношћу запита га: „Како се усуђујете ви чинити таква дела?“ Ствар је у том, што је он сад већ био у некој недоумици и скоро није знао чему да верује. Још синоћ он беше посетио манастирског оца Терапонта, у нарочитој ћелији његовој иза пчелињака, и био је изненађен тим састанком, који је учинио на њега необичан и страхотан утисак. Тај старац, отац Терапонт, био је онај исти престарели монах, велики испосник и ћутљивац, о ком смо ми већ спомињали, као о противнику оца Зосиме, и што је главно — као противнику стараца-калуђера, које је он сматрао за штетну и лакомислену новотарију. Тај је противник био необично опасан, крај свега тога, што он, као заветни ћутљивац, није скоро ни с ким говорио ни речи. А опасан је био, у главном, тиме, што му је већина манастирске братије у пуној мери била наклоњена, а од посетилаца световњака врло многи су га штовали, као великог праведника и „подвижника", крај свега тога, што су у њему гледали несумњивога јуродивца1. Но јуродство баш и јесте освајало и задобијало. Старцу Зосими тај отац Терапонт никад није одлазио. Премда је он живео у скиту, но њему нису много досађивали скитским правилима, и то опет стога, што се је он држао просто као јуродивац. Било му је око седамдесет пет година, ако не и више, а живео је иза скитског пчелињака у једном зидском углу, у старој скоро разваљеној дрвеној ћелији, која ту беше намештена још у стародревна времена, још у прошлом столећу, за једног такођер врло великог испосника и ћуталицу, оца Јону, који је проживео до сто пет година, и о чијим су се великим поступцима чак и до данашњег дана у манастиру и његовој околини причале многе врло занимљиве приповести. Отац Терапонт извојева те и њега напослетку настанише, пре једно седам година, у тој истој самотној ћелијици, то јест просто у колиби, но која је веома налик била на капелу, јер је садржавала у себи необично много дарованих икона са дарованим кандилцима, која вечно горукаху пред иконама и код којих као да беше постављен отац Терапонт, да их пази и припаљује. 1 Јуродив — занет, као луд раци Христа и Христових великих религиозних завета.