Delo

102 Д Е Л 0 види брат Иван. „А зашто?“ — помисли сад наједаред Аљоша. „Ако отац хоће нешто да каже мени самом, кришом, онда зашт да ја улазим кришом? Сигурно је он јуче у узбуђењу хтео нешт друго да каже, али није уграбио", — одлучи он. Но, крај свега тога, њему беше мило, када му је Марта Игнатјевна, која му беше отворила капијицу (Григорије се беше разболео и лежаше у кући у дворишту) саопштила (на његово питање) да је Иван Фјодоровић још пре два сата отишао од куће. — А тата? — Устао је, кафу пије, — некако суво одговори Марта Игнатјевна. Аљоша уђе. Старац сеђаше сам за столом, у папучама и у старом огртачу, и, да би се забавио, расматраше некакве рачуне,. али без велике пажње. Он беше сасвим сам у целој кући (Смердјаков беше такођер отишао, да купи што треба за ручак). Али њега нису рачуни занимали. Премда беше рано изјутра устао из. постеље и храбрио се, но изглед му ипак беше клонуо и слаб. Чело његово, на ком се преко ноћ беху разлили огромни црвени отоци, беше привезано црвеном марамом. Нос беше такођер преко ноћ јако отекао и на њему се такођер беше појавило неколико незначајних модрица, које очигледно свем лицу даваху некакав нарочито љутит и пакостан изглед. Старац то знађаше и нељубазно погледа на Аљошу, који улажаше. —* Кафа је хладна, — викну он оштро, — не нудим те. Ја, брате, и сам данас проводим о самој посној чорби и никога незовем. Шта си рад? — Хтео сам да видим како је са вашим здрављем, — проговори Аљоша. — Да. И осим тога, ја сам теби јуче и сам казао да дођеш. Све су то будалаштине. Само си се забадава изволео узнемирити. Ја сам, у осталом, знао да ћеш се ти одмах довући... Он изговори то са најнељубазнијим осећањем. У исто време устаде с места и забринуто погледа у огледало (можда педесети пут од јутрос) на свој нос. И поче лепше дотеривати и своју црвену мараму на челу. — Црвена је боља, а с белом је на болницу налик, — примети он сентенциозно. — Но, како је тамо код тебе? Како твој старац?' — Врло му је рђаво, он ће можда данас умрети, — одговори Аљоша, али отац чак и не чу, а и питање своје одмах заборави.