Delo

114 Д Е Л 0 љане с више блата него што га икад имаде душа неког грешника. Ето зато те славим, Боже, што си начинио од мене светско сметлиште. Једног дана диже се грдна граја у светој вароши и допре до калуђерових ушију: врло велики човек, један међу најславнијим људима, начелник александриске флоте, Луције Аурелије Кота he доћи, ево где долази, приближује се! Новост беше истинита. Кренув се на пут да прегледа речна корита и пловидбу на Нилу, стари Кота беше показао у више маха жељу да види испосника на стубу као и нову варош, којој је дато име Стубова Варош. Њени становници видеше једног јутра реку потпуно прекриљену једрилима. На галији позлаћеној и застрвеној пурпуром, појави се Кота, праћен својом флотицом. Искрца се на суво и пође напред с једним тајником, који је носио своје плочице, и Аристејем, својим лекаром, с којим је волео да разговара. Многобројна пратња је корачала за њим и на стрмој обали мешале су се сенаторске латиклаве с војничким оделом. На неколико корака од стуба, заустави се и поче да проматра испосника на стубу, бришући чело скутом своје дугачке тоге. По природи радознала духа, много је видео на својим дугим путовима. Волео је да се сећа својих успомена и мислио је да пише, после пунске повести, књигу о особитим стварима које беше видео. Изгледало је да га много занима призор, који му је био пред очима. — Гле чуда! говорио је, знојећи се и дувајући. Околност достојна да буде саопштена, овај човек је мој гост. Јест, прошле године дође овај калуђер да вечера код мене, па по том одведе са собом једну глумицу. Осврћући се свом тајнику, рече: — Забележи то, дете, на мојим плочицама, а не заборави и забелешку о величини стуба у облику стубове главе. Затим, бришући понова чело: — Лица, веровања достојна, уверавала су ме, да већ годину дана, одкако се попео на овај стуб, наш га калуђер није оставио ни тренутка. Је ли то могуће, Аристеју? — Могуће је лудаку и болеснику, одговори Аристеј, а било би немогуће човеку здравом телом и духом. Зар не знаш, Луције, да душевне и телесне болести понекад дају онима, који болују од њих, моћи које немају здрави људи. Међутим, право говорећи нема стварно ни добра ни рђава здравља. Постоје само различна