Delo

126 Д Е Л 0 сопственици јасно је по томе што су пруге пре рата биле сопственост Турске Империје, а како смо ми проглашењем анексије присвојили све што је припадало турској држави, то смо ми, следствено, наследили Турску и у погледу тих пруга. У осталом то питање може се јавити само између нас и Турске. Да ли ћемо ми дати какве накнаде Турској за те пруге, то ће зависити од нашег споразума са Турском. За нас је за сад главно то, да се та ствар не тиче ништа друштва, које има право само на експлоатацију до једног одређенаг рока. Право, које је то друштво имало на експлоатацију ових пруга, спада у она приватна права стечена за време турског режима о којима ми морамо и сада водити рачуна. Турска држава је са једним приватним друштвом дошла у један приватно правни однос из кога за то друштво проистичу нека права, и ми, наслеђујући Турску у њеним правима (сопственост жељезница) имамо да је наследимо и у њеним дужностима које нам налажу да признамо стечено право. Јасно је дакле да ми не можемо рећи друштву оријенталних жељезница : „Ми по праву анексије примамо у својину пруге које су до сада припадале Турској на основу једног уговора, који сте ви са њом закључили; али ми нећемо да знамо и за дужности које је Турска према вама имала на основу тог истог уговора11. Ја говорим само са правне тачке гледишта, међутим ова би се‘теза само још поткрепила, кад би је посматрали и са политичког гледишта. Али, ако је несумњиво да ми она права, која је друштво стекло, не можемо просто негирати, то не мора да значи да се томе друштву морају дати пруге да их оно и даље експлоатише. Ми ћемо се при одлуци о важности затечених приватних права на нашој новој територији управљати по томе, да ли режим, који код нас постоји у старим границама и који ми мислимо да уведемо у новим границама, допушта да се та стечена права врше онако, како су вршена за време турског режтша, режима, који се несумњиво разликовао много од нашег. Специјално код овог питања о жељезницама ми би имали да поставимо ово питање: ми не оспоравамо стечено право овоме друштву, али да ли наш јавни интерес допушта да се то право врши и даље на онај начин на који је раније вршено? Код нас је уведен систем државних жељезница. Истина два округа (Пожаревац и Шабац) имају своје окружне жељезнице, али то ништа не обара главни принцип, јер су те окружне жељезнице под таквом државном контролом, да се њи-