Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 127 хова експлоатација ни у колико не разликује од државних жељезница. Остављајући стечено право друштва оријенталних жељезница Србија дакле може у принципу да оспори даљу експлоатацију друштву с тога што налази да се даља експлоатација од стране друштва противи јавном интересу који се састоји у томе, да држава експлоатише све пруге у земљи. Србија дакле на основу тога свог јавног интереса може и треба да одрекне друштву право на даљу експлоатацију. Тражити од Србије да призна вршење и оних права, стечених за време турског режима, којима би се штетили или угрожавали њени општи, јавни интереси, значило би натурати једној држави ограничења, која би осетно ограничавала њену сувереност. Тај општи интерес, да друштво оријенталних жељезница не може и даље експлоатисати пруге на српској територији, састоји се у томе, што би друштво као и до сада водило искључиво рачуна о својој добити, а не би се ни обзирало на остало. Ове се три ствари захтевају од једне добре експлоатације: да да сигуран и безбедан саобраћај, да да саобраћај довољан, који одговара потреби трговине и промета и да при одређивању возаринских ставова води толико исто рачуна о тим општим привредним интересима, колико и о својим сопственим. Лако је увидети да ће једна приватна компанија мало водити рачуна о свему другом до о својој добити. У осталом историје о експлоатацији приватних компанија у западним европским државама толико су познате да се на томе питању не треба дуже задржавати. Што се тиче оријенталних жељезница, код њих су све те мане још потенциране тиме, што турска управа није водила рачуна о економским интересима земље већ само о томе да код друштва добије што већи приход. Да би се то постигло, друштву су остављане одрешене руке, да експлоатацију прилагоди само својим трговачким интересима. Тако се само могло десити, да су српске трупе наишле на несигурну пругу, чији су доњи строј морале поправљати. Велике локомотиве српских жељезница ни данас не смеју саобраћати тим пругама с тога што их доњи строј пруге и мостови не могу издржати. С друге стране друштво је добило овлашћење да води тарифску политику без икаквог ограничења од стране турске владе. По себи се разуме, да је оно тада водило мало рачуна о економским интересима крајева кроз које су пруге пролазиле. Нарочито велико право у погледу тарифске политике, које је друштво до сад имало, треба Србију да определи на откуп