Delo

128 Д Е Л О жељезница. Познато је каква је трансакција извршена у томе друштву пре кратког времена. Као што је познато друштво је основано страним капиталом у коме није било аустријског капитала. Међутим из намера, које нису до сада званично објављене, Аустро-Угарска је готово нагнала своје банке да купе већину акција тога друштва по скупе новце, тако да је то друштво данас у рукама аустријских банака па следствено томе и под сталним утицајима аустријске политике. Шта може Србија да очекује од једног таквог друштва, кад је нераспожење аустријске дипломације према Србији целом свету познато? Поред оних незгода, које повлачи за собом приватна експлоатација жељезница, овде имамо ствар компликоваку још и политичким мотивима, који за Србију могу бити врло кобни. Ми рачунамо на те пруге, да њима у случају привредних сукоба са Аустро-Угарском дођемо у везу преко Солуна са светом и да се не угушимо. Нека се сад замисли ситуација у којој бисмо се нашли у случају једног таквог сукоба, кад би те жељезнице стајале на расположењу аустријске дипломације. Та би приватна компанија била у стању да нас од нових крајева у привредном погледу потпуно одвоји захваљујући своме праву да даје повластице и рефакције. Ако само аустријска индустрија нађе интереса у томе, спуштањем возаринских ставова за релацију Солун—Скопље друштво би могло да потпуно парализује нашу активност да се користимо путовима у новим крајевима. Ми бисмо од тих крајева били сад тако исто одвојени као и пре рата. Нови крајеви, који ће за наш буџет бити још за дуго један баласт, јер ће више трошити но што ће давати прихода, неће бити ни од какве користи за нашу трговину и индустрију и привреду у опште, која ће баш тај баласт морати да понесе на својим плећима. Са свих тих разлога Србија треба одсудно да стане на то становиште, да се друштву оријенталних жељезница не сме уступити даља експлоатација. Како изгледа у Србији се увиђа оправданост свију тих разлога, али се наводи један разлог, који би могао омести откуп. Мислимо на финансијски терет, који би држава имала поднети због тог откупа. Мисли се, у осталом са свим с правом, да ми сада морамо на првом месту да ликвидирамо ратне трошкове а затим да зидамо жељезнице које су нам неопходно потребне, а откуп жељезнице, која нам већ стоји на расположењу, може остати за доцније. Међутим апсолутно је