Delo

140 Д Е Л О wicow: La Federation de Г Europe, p. 607). „Агломерација пак човечанства у што мањи број великих држава је суштаствено наклоњена миру, јер она све више проширује зоне у којима су односи пацифистички, док она ограничава рат искључиво на територијуму који ове велике зоне одваја једну од друге. Другим речима, напредак удружења рада изазива прогресивну агрегацију економских и политичких јединица и тако укида рат међу њима, већ дајући му место само међу њиховим агрегатима“ (стр. 48). Какве везе у опште, а узрочне напосе има међу принципом удружења рада, агрегатисањем крупних политичких јединица, и овом чудном социјалистичком концепцијом о преимућству рата само на широј линији (страх од његових димензија наш писац искључује), референт ове књиге није могао схватити. Сам наш аутор вели да је протекционистички систем већ један корак к рату. Статистички је утврђено да (сем једног изузетка — Енглеска) ригорозност (строгост висина царинске тарифе) је пропорционална димензијама просторности великих држава. А познат је факат да у Европи нико није написао толико страна, и водио толику методичку и систематску научну и практичну кампању против протекционистичког система као Ахил Лорија, кога у Италији чешће и зову Loria Libertista. Али, посматрајмо даље костур резоновања нашег писца. Ратови ће бити све јаче спречавани директним путем самих економских одношаја, јер ће: а) коштање рата бити све скупље; b) користи ћа бити све мање; с) штете ће бити све веће; d) модификујући економну и социјалну снагу у смислу наклоњеном миру. Ова хипотетична тврђења неоспорно могу имати обичну аргументацију, само увек историјску и доктринарну, али су далеко од тога да буду социолошки закони. Зашто ће баш вечни мир донети међународни карактер осигурања, јавног кредита (који баш доприноси интензивности општег оружања), радничког покрета (зар није у мало дошло до рата између Сједињених Држава и Јапана, зато што би јапански радници хтели да раде у Америци?). Затим, није ли баш економски фактор допринео стварању националних држава Немачке и Италије и принцип Монрое отцепио Америку од Европе? Питање међународне правде и мира изгледа нам много сложеније него како је то схватио наш писац у овој веома интересантној и документираној књизи. Наш унажени писац га је схватио са логичном доследношћу, у светлости доктрине чији је он