Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 139 прихода". Према томе опадање прихода у вези са прираштајем становништва присиљава државе да у политици своје консервације прибегавају „патолошким методама“ т. ј. спољним ратовима. И онда наш писац, доследно служећи се традицијама историјске методе друштвених наука — на којој је и базирана монистичка доктрина историјског материјализма — дугом аргументацијом настаје да докаже да су сви „најглавнији" светски ратови последице економских узрока. Дакле, исти, економски фактор, ако је био стварни узрок и првих међународних институција, тако исто је узрок и рушењу и оскврњавању зграде међународног права, идеалног ,,interstatus“-a. Па ипак, економски одношаји поново обнављају, најчре делимично, правну међународну организацију. У циљу да се смање губитци људи и капитала приликом ратова, прибегава се разним споразумима и конвенцијама. На супрот оном првом, идеализираном међународном праву, које својом нормалношћу и универзалношћу обухвата целокупност међународних одношаја, појављује се оно међународно право, које већ претпоставља стање рата, али тежи за тим да му бар ублажи и предупреди крајне страхоте. Оно је дакле једно анормално и делимично право које хоће да регулише бар један део међународних одношаја, који су још регулисани анти-јуристичким силима насиља и рата. Како су пак ратови, према теорији Лорије, само неопходни продукат опадања социјалног прихода, самим тим својим узроком они су све ређи и ређи; јер продуктивност рада саобразно својим непрекидним напретцима све више удаљује моменте када се да осетити опадање прихода. Интензивна привреда, индустрија и трговина свуда од ратничких држава стварају више индустријскотрговачке државе. „Сваки фабрички димњак је једна топовска цев мање“. Прогресивни продуктивитет рада своју највећу потенцијалност доиста достиже распростирањем принципа поделе рада и удружења. А у свакој наредној социјалној фази, удружење рада ствара једну базу све ширих и ширих економских и политичких агрегата. У XII веку у Италији је било 50 држава, а у осталом свету хиљадама држава. Данас у целом свету има свега 05 држава урачунавши и најмање. У Европи самој има 18 држава, 6 великих и три односно две политичке групе (Тројни Савез, Двојни Савез и Енглеска). У Азији постоје ефективно само Јапан и Кина,. а у Америци Сједињене Државе. Кад не бисмо узели у обзир Кину, цео свет се своди за г. Новикова на једну пентархију. (No-