Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 149 циалних класа. Међутим, тога Полић није имао. Он је био и сувише лаган, подман дух, који је волео виц и бучну реч, и који је у стваои често прелазио са ствари на ствар неозбиљно, и лагано као козер. Полићеве су особине још јаче истакнуте у његовом највећем делу, роману „Исушена каљужа", и ту се управо манифестовала његова немоћ да даје типове, што признаје и г. В. Черина. С тога, ми држимо да овом студијом г. В. Черина није .учинио једну нарочиту пошту ни према Полићу, јер га није правилно разумео, а претерао је у епитетима који се њега најмање тичу; ни према нама, не дајући нам човека, личност од крви и меса, но остатке. Најзад, још једна је ту чињеница која квари свако добро мнење о овом раду г. В. Черине. Аподиктичност и категоричка убеђивања пишчева могу се трпети док не постану досадна и не растуже празноћом, али се не може потврдити стил који је душа дела и душа човека који пише. Стил г. В. Черине је спетљан, -сметен, детињски претенциозан, он чини да у овој студији и јасне ствари постају неразумљиве. Примера ради наводимо један пасус на страни 130: „И баш поради много необичних аероплана, што је Полић имао у себи, ми смо, успр^ос једној пловидби у којој бијаше и грубих неугодности, срдачно поздравили његову лирску поезију, али не можемо тако и ову драмску“. Оваквим примерима врви цела књига. Она је овако и написана, и то чини да се њена и онако мала вредност своди готово на ништавну. Колико је ту казано ствари које су не само неовисне од теме, но и бесловесне и недушевне! Колико је ту страница које зијају празноћом, и које би се могле избацити или скратити без опасности да ова критичка студија изгуби што од своје минималне вредности. Јадни Полић! Боривоје Јевтић.