Delo

160 Д Е Л О дијид-ра Јована Радонића „Граф Ђорђе Бранковић“ ; чланак „Интелектуални препорођај српскога народа: Јован Рајић и Доситеј Обрадовић“, поред све сумарности, доста је тачан и прегледан, јер је рађен према књизи д-ра Ј. Скерлића: „Српска Књижевност у XVIII веку“, и т. д. 11a и у овим чланцима, као и свима осталима има доста недостатака. Да оставимо на страну знатне грешке — као што их има у првом чланку „Порекло српскога народа“, и ако је имао пред собом Јиречкову „Историју Срба“ — велики је недостатак, који се опажа скоро у свима чланцима, то што Леже није могао да уочи баш оне моменте који дају одређену слику и тачно обележје наше прошлости. Тако, на пр., поред свега доброг познавања наше књижевности, ипак је чланак „Српско-хрватска књижевност“ написан тако да читалац у њему не може да види јасну и одређену карактеристику српско-хрватске књижевности. Луј Леже са особитом симпатијом пише о Гундулићеву „Осману“, али није успео да ту своју симпатију пренесе и на читаоца. Кад читалац не би иначе познавао „Османа", не би га, по овом чланку, никад зажелео прочитати. Кад не бисмо знали људе и њихов рад из доба илирскога покрета, из чланка Лежеова „Лудвик Гај и Илиризам“ доиста не бисмо се много чему поучили.* Такви су исти чланци који говоре о Бугарима, и ако — како се чини он има нарочите симпатије према њима. Не постоји тај недостатак само у овој књизи Луја Леже-а, већ скоро у свима књигама које су о нама на западу написане. Наша душа, наш живот није онакав као на западу, већ у многоме друкчији, па је западњацима тешко ући дубље у наше душевне особине особито кад нас посматрају само по књигама. Па ипак не можемо бити незахвални према писцу што је написао ову књигу. Он нас је задужио својим симпатијама, а ову књигу он за нас није ни писао, већ за своје земљаке, који ће у њој наћи ипак нешто ново и занимљиво М. НАУКА. Dr. Иван Ђаја: Ферменти и Физиологија. Четврта књига награђена из Фонда Пере К. Јанковића. Београд 1912 године. Цена 2,50 динара. У овој својој студији Др. Иван Ђаја, доценат Универзитета у Београду, говори — у уводу — уопште о ферментима и о суштини и подели њиховој, затим прелази на хемијски састав фермената и на конферменте. У III и IV глави проучава утицај температује и разних тела на ферменте. У даљим главама говори о електричном преносу, о ферментима и дијализи, о филтрофирању фермената, о ферментима и стереохемијској грађи, о еволуцији ферментске функције и ферментском прилагођавању, о улози фермената у варењу, о покушају рационалне номенклатуре фермената. На крају проматра поједине групе фермената као: Хидролазе, Оксидазе, Класпазе и Коалулазе. Ферменти играју у Биологији и објашњавању животних појава све већу улогу; они чине мост преко којег се прелази од анорганских појава у органске. Зато су врло значајне за дубље схватање живота. Др. Ђаја ради активно на проблемима ферментских појава и својим је радовима допринео да се многа тамна питања реше, и он је најпозванији, код нас, да напише такву књигу. С. Ш. В Л А С Н И К АЦА М. СТАНОЈЕВИЋ У Р Е Д Н И К ДР. ДРАГОЉУБ М. ПАВЛОВИЋ Штампарнја „Доситије Обрадовић* Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевића) (Кнегиње Љубице улица бр. 6)