Delo

НЕЈАСНА ОСЕЋАЊА 167 била доста занимљива и он је играо са више пажње. Испрва је попио неколико чаша пива, а доцније узе и да једе. Кад би девет, он јави мајци да неће доћи на вечеру. Њему се чинило да ће бити боље ако остане у друштву и бојао се кућевног мира. Данас, изузетно, може баш и остати мало дуже, а од сутра ће по старом! Пошто се сврши и пета партија, оставише карте и пиво, па пређоше на вино. Друштво је било велико. И доктор и шеф станице приђоше њихову столу. Сви су били весели и расположени за седење. Зато су, још одмах у почетку, утицали један на другога да се што више пије. Порезник је био све говорљивији. Он се смејао на сваку ситницу и није престајао да говори. Намирисани апотекарски помоћник, са раздељеном косом по средини, причао је доктору своје љубавне доживљаје из Беча, где је био „на курсу“. Мршави полицијски писар учествовао је важно у сваком разговору и почешће певушио својим пискавим гласом какву сокачку песмицу. Дебели кафеџија задовољно је обилазио око стола, предвиђајући да ће те ноћи имати великог пазара. А цигани, збијени у другом крају, пиљили су нестрпљиво у сто, очекујући да им се заповеда шта ће да свирају. Пило се нагло. Око поноћи весеље је било набујало. Као и обично, нико није знао зашто седи и пије, али су сви били сложни да треба још пити. — Цигани, напред! — командовао је писар. Цигани се приближише и ћеманета зацикаше. — Хе-хе-хе! — смејао се већ пијани порезник. — А ја кажем својој Пели: „Нећеш ти, вала, понети рајер, па...“ Хе-хе-хе! Кажем ја... Томић се није одвајао од осталих, али му је било још увек тешко. Несносно расположење тога дана нагонило га је да пије, јер је у томе заборављао на све раније утиске. Он, који је дотле мрзео цео тај свет око себе, сад је био задовољан што види да су сви насмејани. Он је пио много, као да се утркује са осталима, па је чак и певао. Но ипак, више пута, осетио је гадост према свему томе и пожелео да се повуче одатле, али није успео. — Деде ону стару... ону мераклијску, — викну доктор, па зажмуре и запева промуклим гласом једну отегнуту, сетну мелодију: Оно је Стојна попова, леле, Оно је Стојна попова, леле...