Delo

ШАРЛ водлер 179 гпоте, а да није мало чудновата, и да је чуђење услов песничких чаролија. То су заиста чаролије за оног, који не одриче сложеност овакве уметности. Утисак бива сличан оном утиску који ■се добива пред портретима Леонорда да Винчи, са оном рељефношћу у деградацији боја која обавија велом тајне контуре ■осмеха. Неко опасно љубопитство привлачи пажњу и гони на дуге сањарије пред оваквим сликарским и песниковим загонеткама. Дугим гледањем загонетка одаје своју тајну. А тајна Бодлерова је тајна више но једног међу нама. И има вероватноће да ће исто тако постати тајна младог човека, који налази задовољства у овој лектири, плодној у откровењима. I ДУХ АНАЛИЗЕ У ЉУБАВИ. Код Бодлера је, пре свега, нарочито схватање љубави. Доста би га јасно оцртали, изгледа, трима различитим епитетима, као што је наше друштво. Бодлер је све у исто време у својим љубавним строфама: мистик, слободан до раскалашности, а нарочито аналитичар. Он је мистик, и лик идеалне мадоне лебди кроз мрачне и светле часове његових дана, опомињући, да је поред њега дух женин који је „светао и чист“; душа увек жељна и увек добра за други неки свет, према коме би наш свет •био само нижи и груби оглед: Она се разлива кроз мој живот Као ваздух намирисан сољу, И у моју не насићену душу Сипа сласт Вечнога... Он је слободан до раскалашности, а визије, развратне до 'садизма, узбуђују га исто тако као и мало час када је обожавао подигнути прст своје Мадоне. Суморна пијанства вулгарне Венере, опојни жар црне Венере, префињене сласти умне Венере, злочиначке смелости крваве Венере — оставиле су успомене у најдуховитијим његовим песмама. Као да се отима задах из блудне и срамне собе из ова два стиха величанственог Свитања: Жене насладе, модрих капака, Отворених уста, спавају својим тупим сном... Као абонос сјајно лице једне пријатељице, са зубићима од слонове кости и коврџастим косама — изгледа да је надахнуло овај нежни тропар: 12*