Delo

180 Д Е Л 0 Обожавам те, као ноћни свод, О, вазо, пуна туге, о велика ћуталице... У описивању ове собе, забрањене влашћу, где се Хиполит одмара од изнурености, многобожачке би свештенице познале једног, њиховим тајним светковинама оданог, човека. При бледим свећама, које догоревају, На дубоким јастуцима натопљеним воњом... И најјача би, по мом мишљењу, песма ове збирке — Мучење _ могла имати за мото несрећну реченицу, коју је писац Философије у будоару мислио да напише на соби мале куће својих снова: Ici Г оп torture!... Осветољубљиви човек, ког ниси могла као жива, Поред толике љубави заситити, Да ли је задовољио на твом лењом и допадљивом месу Бесмртност своје жеље?... Ум једног аналитичара остаје свирепи господар самога себе и поред толиких лутања, где се жеђ за бескрајном чистотом меша са бесном глађу за уживањима, која су до крајности зачињена месом. То је један Адолф, који исто тако тешко заборавља као и онај други. Мистика, као и раскалашност, кристалише се у формуле у његовом мозгу који разлаже своје утиске, готово са тачношћу једне призме која разлаже светлост. Расуђивање не бива никад оштећено ни грозницом која крв сажиже, ни екстазом која изазива химере. У овом човеку живе у исто време три човека, који сједињују своје утиске да би боље стегли срце и исцедили из њега до последње капи црвени и топли сок. Та три човека су сасвим модерна, а још је модернија њихова заједница. Криза религиозног веровања, живот у Паризу и научни дух времена учинили су да помире, а затим да стопе ове три врсте осећања, некад тако много одвојена да су изгледала непомирљива — а ево их сада удружена, да изгледају нераздвојна, бар у Бодлеровој личности, којој нема сличне пре француског XIX века. Лако је одредити, обазревши се само око себе, изворе или, боље, слојеве, који сачињавају Бодлерову душу. Зар није преостало у нашем безбожном веку довољно католицизма, да би се једна детиња душа могла да натопи мистичном љубављу која се по јачини не заборавља? Вера ће ишчезнути, али ће мистицизам, чак као разумов прогнаник, остати у импресији. Побожни се сјај јавља код Бодлера у тамним тренуцима сутона уз извесну