Delo

194 Д Е Л О део народа. И баш митрополит Вићентије био је онај, који је за народ затражио учешћа у црквеној власти. Разочаран током своје парнице и суђењем делегиране комисије дошао је он до уверења, да у црквени суд и управу уз епископе ваља увући и нижи клир и народ. Интересантно је да је један митрополит први саставио пројекат (10-VI-1736) за уређење архиепископског конзисторијума, у који да уђу уз архиепископа два архијереја, четири митрополитска придворна служитеља, три игумана, два протопопа, а при суђењу у парницама свећеника са световњацима и два народна тутора. Народ је и без тога осећао потребу да се умеша у послове црквеног суда и управе. Сабор 1744 у постулатима захтеваше да се место Синода, у ком заседавају само епископи, створи Мешовити Синод, састављен из епископа и нижег клира, а будимски Срби тражили су од патријарха Арсенија IV да, у судству и црквеној управи, не ради без четири саветника, које народ изабере а он потврди. Захтев Сабору не задовољи се том приликом, због тога што су му се противили епископи и краљевски комесари (на том Сабору било их је двојица). Државна власт међутим није, као што се после показало, ништа имала против тога, да уз епископе и нижи клир, па и световњаци узму учешћа у црквеној власти, само је она тражила, да они буду њени експоненти, а не народни заступници. Какве је планове имао Беч са српском автономијом, обелоданило се, кад је дошло на ред коначно уређивање правних одношаја српског народа (1769—1782). Беч се није задовољио тим, што је у Уређењу Привилегије (Regulamentum Privilegiorum) и формално укинуо политички део српских повластица, него је учињен покушај, да се дубоко продре и у опсег црквене автономије. Политички ратни план, који је прописан комесару на Сабору 1769 и којега се држала апсолутна власт при освајању последњих бедема српске самоуправе, карактерише бечку унутрашњу политику не само оног времена. Епископату је и овом приликом намењена жалосна улога, да послужи оруђем при укидању и ограничавању политичких и црквених права народних. Да то буде јасно, истаћи ћемо неке моменте из историје „уређивања Привилегија14. Како су Привилегије издате као награда за војничке услуге српског народа и у смислу њихових захтева, при њиховом мењању