Delo

220 Д Е Л О високом, поносном, што је самозатајна и дивна у трпљењу, предубока у безречности, што венце раздељује чврстим и мирним, венце војсци разлога и савести; многом народу за велику победу, велике душе незнаном, свеодржавном неразоривом што је сверазоран у светињи душиног сна кад му се дирне, пуку Србије благодарност је и дивљење, највише српском најстрашније југословенском народу, превратнику, ослободитељу, победитељу, свесаздатељу. Големим чојством и јунаштвом плаћене, надљудски заслужене ловоре победиоца што раздељује све крунећи благодарећи достојанствена достојанствености свих, мајци свих прилазе, животодавности, разлогу, смислу, савести, мисли Српства што живи у мисли Србије, вољи и сили нашег живота прилазе погнути и предани овој ту високој жени српски лепој, благој, мајци свих, крупној подоби моћној поносом, сфинга која нам је милостива и која оживотворује нашу правду, уздржава, подупире посао и битку која нам даје живот. Просвећеност је српска, уљуђеност српства тај смисао и разлог од ког је начињена добра лепота, блага снага источнице што су јој копља очишћена од крви пред ликом што зрачи складношћу своје красоте и озбиљношћу нашег образа; и болно погружени, намучени победиоци сазнају зашто је свет био њихов дар у крви, жртва велика што није словом узвишена него је ужасна суђеност клања људи. Умирење је њиховој престрављеној узбуђености и безразложном кајању мисао коју говори подоба која крунише; Србије ове, савести ове Српства мисао што их награђује. Морало се тело српско да створи, јеано животније и веће мада цело још није, јер је вапило на небо пребол и понижење што је једно Словенство било поганину раја; понос је, воља да се горд и свој буде, јачи од непријатеља и праведан му осветитељ, заслужен казнитељ, хтео да се разбију векови и изжега једна мора на животној вољи, мрак и увреда на савести. Прегао је незнани свемоћник; пуком је заснована боља правда, више телесности и земље има Ослободитељица, животнија је и страхованија је постала. А разлог нам је повести велико саздање српске душе, страхобна снагом словенска човечност српске просвећености, наше дубоке уљудбе; због душе коју ћемо градити посвећена нам је крвава градња тела, и туга преосталих за жртвованим света је радост од које је племенито бити Србин и гордо бити из Србије. Олтар је ова медаља која приказује, после причести крвљу својом и другог народа, сазнање да је ослобођење земље и живот народа велика повест због ослобођења духа