Delo

ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКУ ФИЛОСОФИЈУ КУЛТУРЕ 221 на земљи и човечанства у народу, велику и свету, некрваву и неужасну али божанствену ипак причест словом, просјајкивањем мисли о слову српског пука, не само о снажном јунаштву као земља што нас одржава све, народа што је без страха од смрти и што као громом убије ко му хоће да отме част или живот. Сазнање је речено на овој медаљи да има и јунаштво првога свештеника, Сава Немањић што му је било име, и првога учитеља, Доситеј Обрадовић што се је звао, Херојство Слова, не величина морала само, који част независности брани и само непобедивост животне воље, него величина виша и боља човечнија још и боља, морала производнога своје просвећености и уљудбе, доношења своје велике културне вредности на дар свеопштем напретку људи; учествовање стваралачко у грађењу земљине цивилизације, саздавању човечности у човечанству, човечанства у безмерној пучини пукова и народа што им је воља да се затру међусобно и да се божји дух у људима претвори у бесловесност. Иза високе подобе што дели венце Хилендар је, знамење давно српске словесности, древни још бедем човечности у нашем народу, склониште слова, баштина предата што је живила у њима савест, последња, нације, свест да је слово нације смисао њенога живота, снага пука да је за живот мисли, борба за част живота због борбе за част духа. А спреда јој се, Победнице Савести, поглед милосно уснули губи у будућности, целој, великога народа што му је данашње прегалаштво било друго ослобођење, силније и даље чувено још од Карађорђевог, и што ће мио и штован бити у широком свету и од злих човечанстава; од рђаве браће људи неуљуђене високо и непросвећене човечно и ако потресају земљом од своје животне силине; култура и цивилизација што им никада није словенска, ма да је германска, англосаска, романска, америчка, јапанска. Јер је бездан бездушности који је кулгурно друштво страшнијих у снази од безмерности божје душе што је светиња злочинца или идиотство доброте; и непротивљење злу насиљем и бегство од нечовечне сабраће пренејаке су жестине да самељу сво содомство наједености и кривду Западства. Раса Русијина што је њезина половина половине земљине коре, Словенство које смо делић, не без важности, није произвело богатство и множину, огромност и непрегледност културног блага која му доликује ширини снаге и историском посланству. Обновићемо и побољшаћемо просвећеност и уљудбу културе и цивилизације кад нам дело буде нас достојно не у моралној висинн једино него и у