Delo

222 д е л о физичкој тежини, стихијска снажност и степска ширина наше мисли, човечанства које ради кроз нас, кад буде надмоћнија не моралном лепотом једног титанског дела или двојице или тројице или седморице или двадесеторице првобитних јачина моралних, као Достојевски или као Толстој дубоких, него безгранична маса земље словенске, пукова страшних наших народна снага кад се учврсти баш у западској, баш у несловенској модерној човечности, ако не у безакоњу правде а оно бар у набијеној и отежалој, подземно заснованој и експансивној, од задовољства побешњелој и свеснажној наједености. Германија једна свенадмоћна материјалношћу живота снагом плоти у себи греба да постанемо све ми пуци словенски, једна Славија заједничке расне животне и културне базе којој ништа од отровности њене животне жестине не одузима њена милостива душевност и која ће бити кадра да кажњава и опровргава материјалски; јер је огромност западства из дубина без душе и потребно јој је говорити маљем међу плећа; неосетљива их је множина осим за железо и ватру и они су способни да нађу чудновате уметности и недекоративне написаности у Фјодору Достојевском. Материјалну животност, словенству пропорционалну снагу германства, паметности и наједености, требаће да има далека Славија — савезне државе или расна маса — која буде хтела да се чује на овоме свету и реч нашега људства и да се на земљи диктује словенски ред ствари. Тако ће и на земљи угледати једно царство божје далеки потомци што ће оживотворавати и оживотворити наш занесени сан о делу,.великом, Богу драгом, душевне човечности, снажне животињствено и германски али човечне у души словенске човечанствености, Лава Николајевића, Фјодора Безданог Моралом. Одговоран ће бити свак ко од нас што смо данашњи Срби рођеним очима који смо видели освету Косова и ослобођење од коби што нам је одузимала од снаге да стварамо и од воље да будемо јаки, — осећа да је Словенин и ко зна да нам је Безмерност Русијина неизмерна расна снага, да нам је свима најбоља душевност, најлепша човечност начињена од Русије (Чех и Пољак и Словенац и Словак и Лужички Србин и Србохрват да су расом Руси док су Руси још Руси и нацијом), последњи и најнемоћнији ко је ту велику истину угледао, спасоносну, нашег националнога испомагања, и расне дубоке и широке заснованости у тлу историјином што је душа Славије, одговоран ће бити, ако све до најпоследњије своје могућности не учини што