Delo

226 Д Е Л О дину, ушавшем Алексију Фјодоровићу да је он већ тим једним доказао да не располаже оштроумљем, што се одлучио да нам дође данас после оног јучерашњега и крај свега тога, што му се сви смеју. — Lise, ти себи и сувише много дозвољаваш, и ја те уверавам да ћу се ја, напослетку, морати послужити строгим мерама. Ко се то њему смеје?... Та мени је тако мило, што је дошао; он је мени потребан, неопходно потребан. Ох, Алексије Фјодоровићу, ја сам ванредно несрећна! — Ама шта је вама, слатка мама! — Ах, ти твоји каприси, Lise, несталност, твоја болест, та страшна ноћ у ватри, тај ужасни и вечити Херценштубе, а што је главно: вечити, вечити и вечити! И напослетку, све, све... И напослетку, чак то чудо сад! О, како ме је поразило, како ме је потресло то чудо, мили Алексије Фјодоровићу! И сад тамо та трагедија у салону, коју ја не могу да издржим, не могу — ја вам унапред објављујем да не могу. Комедија, можда, а не трагедија! Реците ми хоће л’ старац Зосима преживети још до сутра, хоће л' преживети? О, Боже мој! Шта је ово са мном, ја сваког тренутка затварам очи и видим да је све ово лудорија. — Ја бих вас веома молио, — прекиде је наједаред Аљоша, да ми дате какву било чисту крпицу, да вежем прст. Врло сам се ранио у прст, још и сад ме јако боли. Аљоша одви свој уједени прст. Марама беше јако измрљана крвљу. Госпођа Хохлакова цикну и зажмури. — Боже, каква рана, то је страшно! Но Lise, чим опази кроз одшкринута врата Аљошин прст, одмах сасвим отвори врата. — Уђите, уђите код мене овамо, — наваљујући и заповедно повика она, — сад ћемо без глупости! О, Господе, па што сте стојали и ћутали толико време? Могла му је исцурити сва крв, мама! Где сте се ви то... Како сте ви то? Пре свега воде, воде! Треба рану испрати, просто је метнути у хладну воду, да престане бол и држати је, непрестано је држати... Брже, брже воде, мама, у чанак за пљускање. Та брже! — доврши она нервозно. Она се беше веома уплашила; рана Аљошина је страшно порази. — Како би било да се пошље по Херценштубе? — ускликну госпођа Хохлакова. — Мама, ви ћете мене убити. Ваш ће Херценштубе доћи, ла ће рећи да не може да разуме! Воде, воде! Мама, тако вам