Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 227 Бога, идите сами, пожурите Јулију, која се тамо негде завукла и никад не зна сама доћи! Али што пре, мама, иначе ћу ја умрети... — Та то није ништа! — викну Аљоша, уплашивши се од њиховог страха. јулија дотрча са водом. Аљоша загњури прст у воду. — Мама, тако вам Бога, донесите шарпију, шарпију и оне љуте мутне воде за посекотине, но, како се оно зове! Ми је имамо, имамо је... Мама, ви и сами знате где је стакленце, у вашој спаваћој у орманчету десно, тамо је велика боца и шарпија... — Одмах ћу донети све, Lise, само не вичи и не узнемируј се. Видиш како јуначки Алексије Фјодоровић подноси своју несрећу. И где сте се ви то тако страшно могли ранити, Алексије Фјодоровићу? Г-ђа Хохлакова брзо изађе. Lise само то и чекаше. — Пре свега одговарајте на питање, — поче она брзо говорити Аљоши: — где сте се ви то тако изволели ранити? А затим ћу већ ја с вама говорити о нечем сасвим другом. Но! Аљоша, осећајући инстинктивно да је за њу време до повратка маминог скупо, — исприча јој журно, много пропустивши и скративши, али ипак тачно и јасно — о загонетном састанку свом са школском децом. Саслушавши га, Lise пљесну рукама: — Но, зар се пристоји за вас, па још у том оделу, да се мешате са дечурлијом! — љутито викну она, као да већ има неко право над њим, — па ви сте онда, после тога, и сами дечко, онај најмањи дечко, какав само бити може! Него, ви се ипак некако распитајте за тог неваљалог дечка и све ми испричајте, јер ту мора да има некаква тајна. А сад друго, — али најпре питање? Можете ли ви, Алексије Фјодоровићу, и поред свег тог бола, говорити о правим трицама, али говорити трезвено и паметно? — Потпуно могу, а после, ја сад и не осећам више никакав бол. — То је отуд, што вам је прст у води. Треба је одмах променити, јер ће се одмах загрејати. Јулија, одмах донеси парче леда из подрума и нов чанак са водом. Но, сад је отишла, сад могу о ствари: одмах ми, мили Алексије Фјодоровићу, изволите вратити моје писмо, које сам вам послала јуче, — одмах, јер у часу може доћи мама, а ја нећу... — Писмо није код мене. 15*