Delo

230 Д Е Л О хтео да видим што пре Катарину Ивановну, јер у сваком случају хоћу да се што пре вратим данас у манастир. — Мама, узмите га и брже га одведите. Алексије Фјодоровићу, немојте се трудити да долазите к мени после Катарине Ивановне, него идите право у ваш манастир, срећан вам хајдац! А ја хоћу да спавам, ја сву драгу ноћ нисам спавала. — Ах, Lise, ти се непрестано само лудиш, но како би било,. кад би ти збиља мало прилегла и заспала! —- ускликну г-ђа: Хохлакова. — Ја не знам чиме сам ја... Ја ћу остати још једно три, минута, а, најпосле, ако хоћете, чак и пет, — промрмља Аљоша. — Чак и пет! Та одведите га брже, мама, то је чудовиште од човека! — Lise, ти си полудела. Хајдмоте, Алексије Фјодоровићу,. она је и сувише ћудљива данас, бојим се да је даље раздражујемо. О, мука је то са нервозном женском, Алексије Фјодоровићу! Него, збиља, она је можда зажелела да спава, док сте ви; ту. Како сте ви то навели на њу сан, то је таква срећа! — Ах, мама, како сте ви мило почели говорити, љубим вас,. мамице, за то. — И ја тебе такође, Use. Слушајте, Алексије Фјодоровићу, — проговори г-ђа Хохлакова тајанствено и са важношћу, брзим шапатом, одлазећи с Аљошом, — ја нећу ни о чем да вас унапред убеђујем, нити да дижем ону завесу, но ви ћете ући и сами ћетевидети све, што се тамо збива, — то је ужас, то је најфантастичнија комедија: она воли вашег брата Ивана Фјодоровића,. а уверава себе из све снаге, да воли вашег брата Димитрија Фјодоровића. Та то је страшно! Ја ћу ући заједно с вама и, акоме не отерају, сачекаћу крај. V Кидање и мучење у салону. Но у салону се разговор већ довршаваше; Катарина Ивановна беше у великом узбуђењу, премда имађаше одлучан изглед. У тренутку, кад уђоше Аљоша и г-ђа Хохлакова, Иван Фјодоровић устајаше, да оде. Лице му беше малко бледо, и Аљоша са неспокојством погледаше на њега. Ствар беше у том, што се ту сад за Аљошу разјашњаваше једна од његових сумњи, једна немирна загонетка, која га је од;.