Delo

234 Д Е Л О у овом тренутку cpehe више, него себи самом!... Али ја се, ето,. ништа не разумем у тим пословима... додаде он брже. У тим стварима, Алексије Фјодоровићу, у тим стварима је сад главно — част и дужност, и не знам шта још, али нешто више, чак можда више и од саме дужности. Мени срце говори о том несавладљивом осећању, и оно ме неодољиво вуче. У осталом, све је то у две речи, ја сам се већ одлучила: Ако се он чак и ожени са оним... гадом (поче она свечано), коме ја никад, никад опростити не могу, ја га ипак оставити нећу! Од овог часа ја га већ никад, никад нећу оставити! — изговори она са некаквим кидањем и мучењем некаквог бледог, измученог усхићења. То јест, немојте мислити да ћу се ја вући за њим, непрестано му излазити пред очи, мучити га, — о, не, ја ћу отићи у другу варош, куд хоћете, али ја ћу га целог живота, целог живота мог, неуморно пратити. А кад он постане са оном несрећан, а то ће јамачно, и то још одмах, бити, онда нек дође к мени, па ће у мени наћи пријатеља, сестру... Само сестру,. наравно, и то за навек тако, али он ће се убедити, најзад, да је та сестра — збиља његова сестра, која га воли и која је сав живот жртвовала за њега. Ја ћу постићи то, ја ћу наваљивати, да ме он, најзад, упозна и да ми поверава све, не стидећи се! — ускликну она као изван себе. — Ја ћу бити Бог његов, коме ће се он молити, — и то ми је он, у најмању руку, дужан за своје ‘издајство и за оно, што сам јуче због њега поднела. И нека види, у току целог века свога, да ћу ја целог свог живота бити верна њему и мојој једаред датој речи, макар што је он био неверан и изневерио је. Ја ћу... ја ћу се претворити само у средство за његову срећу (или како то да кажем), у инструменат, у машину за његову срећу, и то на цео живот, на цео живот, и да он то унапред види целог живота свог! То је ето сва моја одлука! Иван Фјодоровић ми то у великој мери одобрава. Она једва дисаше. Она је можда хтела далеко достојније,. вештије и природније изразити своју мисао, али испаде сувише журно и сувише обнажено. Много беше младе неиздржљивости,. много беше само одјек јучерашњег раздражења и потребе да се покаже горда. То она осети и сама. Лице јој се некако наједаред натушти, израз лица постаде немио. Аљоша одмах све тоопази и у његовом срцу затрепта сажаљење. А ту као наручено додаде и брат Иван. Ја сам само исказао своју мисао, — рече он. — Код.