Delo

360 Д Е Л 0 пљења је, од свих схватања, најпоетскије... „Најобилнија и најнежнија песничка машта се излила ради повраћаја света из његовог моралног хаоса, из његових победа, не ратом већ поступцима благим као светлост“. Овде је, Госпође и Господо, тајна наших врлина, тајна нашег напретка; наше погрешке су све наше сопствене; за наше врлине ми дугујемо „појави оне божанске речи, која нам даде светлост". И тако, књижевни основ народа, који говоре енглески, не само у Вел. Британији већ и у Америци, јесте то класично и библијско, грчко и јеврејско. Грчки класичари и енглеска библија су извори на којима сваки примерни Енглез гаси своју жеђ за добрим и лепим; „тд xahov, то ayaftdvu — је била лозинка наших најплеменитијих вођа. И они су исповедали, да, у најдубљем смислу, Добро и Лепо се сливају у једно; да ни у једном снажном и здравом животу они не могу стварно бити раздвојени. Најзад једну страну енглеског живота, која је од великог значаја, и која се дубоко дотакла нашег карактера и наше књижевности, још нисам споменуо. Ви сте вероватно очекивали да ћу то учинити: то је енглески империјализам. Енглез носи један терет, терет Царства. Да ли је он, у главном, тај терет достојно носио, није моје да судим. Ни један народ не састоји се само из добрих, или само из рђавих људи. Свака земља је једна мешавина доброга и рђавога. Сигурно је да ни Енглеска не преставља изузетак од тог правила. Али сваки добар патриота Ен глез моли се Богу и нада се и ради, да ми достојно носимо свој терет Царевине. Онај што гледа све народе на кугли земљиној, одобрио нам је и поред наших погрешака, којих има доста, да доносимо мир и слободу и поштену управу многим народима. То што смо постали велика царевина, бесумње је допринело порасту материјалног благостања, али је такође ставило пред нас велике моралне и духовне захтеве. Ако би и по ред раскошности, егоизма и угодности енглески народ престао да испуњује те захтеве, и не би више био способан да упутн себе да тако поштено и са самопожртвовањем носи ону одговорност, која је нераздвојно скопчана са влашћу над неком територијом — онда би он раније или доцније доживео слом свога царства. Последња операција моралног закона тако је сигурна као што је сигуран закон теже.