Delo

НЕКОЛИКА ПРОМАТРАЊА 0 ЕНГЛЕСКОЈ И ЕНГЛЕСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 359 вамо Библија. Енглеска наука, уметност, философија, политика су, у главном, продужење процеса, које су стари Грци отпочели. Али по нашем духовном животу ми, Енглези, нисмо Грци, већ Јевреји. Ми смо продукат оног духовног покрета, који је створио Библију. И развитак нашег модерног живота ослања се на поступну мешавину тих грчких и јеврејских елемената. У грчкој драми човечји дух бори се безнадежно са Судбином. Али у Библији „рад који је Бог извршио од почетка па све до краја“, није „Судбина“, већ „Провиђење". И, (у складу са тим одсуством сваке помисли о Судбини) Библија ставља златно доба увек у будућност, не у прошлост. Има извесно морално надахнуће у тој визији о непрекидном напредовању које је увек и стално напредовање на боље и приближавање оном граду који има темеље, чији је зидар и творац Бог, — ономе граду, коме неће бити потребни ни сунце ни месец да сијају у њему, јер ће њега осветлити слава Божја и „они ће донети собом славу и част народа“. Има два велика мотива што се провлаче кроз целу Библију и та два мотива сједињују се и стварају један трећи. Први се може назвати страсна правичност. Правичност је, без сумње, основна идеја у свима светским великим системима људских мисли. Али правичност у Библији постаје одушевљеност, уливајући исте онакве инспирације као што их дају радости природе и љубав природна. На пример: „У твом присуству је пуноћа и савршенство радости". „Обожавајте Господа у лепоти његове светлости“. У ранијим фазама Св. Писма, које називамо законом, правичност се појављује у главном као уздржавајућа сила, једна светлост која одваја од онога што је унаоколо. Али, доцније, правичност постаје код апостола страсном, и то страсна како у својем презирању зла тако и у свом слављењу праведнога. Други библијски мотив јесте Љубав. Њом дише сав лиризам Старог Завета, а у котико је Нови Завет напредовао, Љубав је постајала све више и више најузвишенији агрибут самог Господа. „Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га; ако је жедан, напој га. Не буди побеђен злим, али побеђуј зло добрим. Љубав никад не греши, јер љубав је Бог“. Сад ова два мотива спајају се да би довели до трећега. Зло постоји у свету. Пред Злом Правичност и Љубав сједињују се да би победили Зло — Искупљењем. И то обећање Иску-