Delo

ШАРЛ БОДЛЕР III Теорија Декаденства. Ако већ сасвим нарочито нијансирање љубави и нов начин тумачења исте чине од Бодлерове славе психолошки апарат особите врсте, то је баш стога, што је он ту новину необично схватио и смело преувеличао. Бодлер је увидео да је стигао доцкан у цивилизацију која стари, и у место да оплакује своје доцно стизање као Ла Бријер и Мисе1, он му се радовао, или боље рећи, поносио се њиме. Он је био декадент, а начинио се теоричарем декаденства. То је може бити најнемирнија црта ове немирне појаве. А то је, можда, она црта, која очарава савремену душу на најузбудљивији начин2. Под именом декадентства, обично се означава стање извесног друштва, које производи и сувише мали број јединака способних за радове заједничког живота. Друштво мора бити изједначено са организмом. Оно се, заиста, као организам дели на савез мањих организама, који се пак дели на групу ћелија. Јединка је друштвена ћелија. Да би целокупни организам деловао са енергијом, потребно је, да мањи организми дејствују са енергијом која је потчињена; а да би пак ти мањи организми дејствовали са енергијом, потребно је, да њихове компонентне ћелије дејствују са енергијом, такође потчињеном. Ако енергија тих ћелија постане независна, онда тако исто организми, који склапају целокупни 1 Све је речено; долазимо и сувише доцкан, после више од седам хиљада година, како има људи и оних који мисле (Карактер) Дошао сам сувише доцкан, на сувише стар свет. (Рола). 2 Писано 1881, пре него што је ова теорија о декаденству постала именом једне школе.