Delo

382 Д Е Л О што се показало не у једном времену него кроз генерације. Интерес народног живота је захтевао, да црквену слободу покуша повратити неко, ко има више снаге од епископата, а то је народ. Кад се пита шта је важније: народни живот или буква закона, онда одговор не може бити сумњив. Син човечји господар је од суботе и интереси лечења болесника важнији од прописа о светковању суботе. * Beha би гаранција за црквену слободу угарских Срба била у староставним канонима него у автономним уредбама, које се од државне власти слабо респектују и једним потезом пера могу укинути, то је мисао јерархијских противника автономије, којој је особито јаког израза дао владика Никанор Грујић. Генерације свећеничке стојале су под сугестијом те тврдње. И сам сам дуго времена мислио да је тако и да би реституција канонска црквеној слободи само користити могла. И заиста би она много зло из црквеног живота Карловачке Митрополије могла уклонити, кад би само могућа била. Али је она немогућа, јер је државна власт, као што рекосмо, никад неће бити вољна у свој потпуности је допустити. Синодским Статутом делом је — што се тиче судске власти — допуштена али се већ по најновијем именовању администратора Митрополије видело, да је од угарске владе даље свака мисао, него да допусти Србима несметану црквену слободу. Једва се попунила и будимска епархија. Уопће се државна власт слабо осврће на правила била она колико стара и авторитативна. Нема акта, из ког би се видело, да се државна власт у прошлости уздржала од којег насиља због важности и стародавности канона. Никад се није питало, шта ће за једно или друго дело владино рећи канони и канонисте, али се увек питало шта ће рећи народ. Одбрана Српској Цркви и Српском Православљу нису дакле били канони, него снага народна. То је данас већ довољно јасно те није нужно ни доказивати. Зато српски клерикали у Карловачкој Митрополији и не труде се много да свом народу противно докажу. У најновије време са више изгледа на успех кушају с тим срећу на страни а наиме у необавештеној Русији, па колика им је радост, кад им онде когод наседне. Није ништа лакше него необавештене Русе мистификовати о црквеним приликама