Delo

ЦРТЕ ИЗ АВТОНОМИЈЕ УГАРСКИХ СРБА 383 угарских Срба, што није тешко кад им се каже да је у опасности „чистота и неприкосновеностБ православнаго учешн и каноническихЂ постановленш.“ У једном јунском броју (30—31) овогодишњих Славјанских Извјестија изишла је у рубрици Хроника белешка о стању православља у Карловачкој Митрополији. Ту се Русима приповеда, како се после смрти Германа Анђелића догодио преврат у црквеном животу Митрополије. Патријарх Герман био је „строгш блкзстителБ чистотб1 и неприкосновености православнаго учеши и каноническихђ постановленш". Таки су били и епископи оног времена. У оно време није се знало за одступање од црквених прописа. Ако се које свећено лице усудило јавно критиковати веру или црквено устројство, духовна власт предузимала је потребне мере да то предупреди. После смрти Анђелићеве почео је овлађивати либерални дух и у народу и у свећенству, у којем отимају маха модернистичке мисли, те строго православни човек може запитати: је ли српска Карловачка Митрополија још саставни део Православне Цркве? Модернистичке мисли шире се и преко органа, који се при Богословији издаје. Није међутим од тако велике важности, шта пишу о српском клерикализму и модернизму С. ИзвТстија, али има и других знакова, да се с планом ради на мистификацији Руса о стању православља у Карловачкој Митрополији, што делом и за руком полази. Недавно је са карловачким богословима и неким њиховим професорима био у Русији један српски калуђерски штребер по имену Стефан Илкић, који је у једном предавању страшним бојама изнео жалосно стање православља у Карловачкој Митрополији, ком због автономије да прети највећа опасност. То се предавање врло допало једном руском митрополиту, који је по извештају једних српских новина изјавио жељу да се то предавање штампа у којем руском листу. То показује да није у питању једна случајна омашка него да се ради с планом и с нарочитим политичким рачуном. Чудни су ти Руси. Многи од њих мисле да је сваки Рус толико паметнији и већи од других људи, колико је Русија већа од других земаља и руски народ већи од других народа, те да могу умовати и о нечем, о чем правог појма немају. Да су више мислили о излету г. Илкића морали би се били