Delo

ЦРТЕ ИЗ АЗТОНОМИЈЕ УГАРСКИХ СРБА 385 скопа мешали се козачки хетмани и Братства, и они су и постављали и збацивали епископе. Учешће народа у црквеној власти јавља се свугде, где су православни народи дошли под иноверну државну власт и изазвано је потребама положаја. То би требао да има на уму г. Корабле†кад хоће да пише о стању православља у Митрополији и хвали црквену политику покојнога патријарха Германа. Нема веће фалзификације, него кад се говори, да је државна власт зато уништила народно црквену автономију Срба у Угарској, што хоће да изведе у њој канонску реституцију. О том не може бити говора. Државна власт није вољна допустити Србима уживање никакве слободе те ни канонске. Да се хоће канонска реституција, извела би се она и у Сибињској Митрополији. Не тражи се за српске епископе свевласт, да је они уживају, него да боље могу служити државној власти. Не тражи се за српског патријарха од Сабора Народног потпуно независно уживање патријарашких прихода зато, да би их патријарх сам уживао, него да би један део тих прихода могао послужити смеровима, које никад не би одобрио Српски Народни Црквени Сабор. Та баш недавно пуни су били мађарски опозицијони листови вести о том, како је патријарх Лукијан душмански опорезан приносом за изборни фонд. „Magyarorszag“ пише, да је Угарска влада отерала патријарха у смрт. Наводе се подробне цифре. Од патријарха се, наводи се ту, тражило за последње изборе 600.000 круна, али се после спустило на 400.000. Патријарх Лукијан није ни толико имао, те је узајмио на полицу осигураног свог живота. Да се патријарху да нека накнада: отпусти му министар председник Лукач (отписом од 26 новембра 1912 бр. 6704) од дужних за фундус инструктус Фондовима 268.388 круна и 65 потура — 153.215 круна 10 потура и још 12.000 круна камата. Даље је добио патријарх и зајам од 120.000 круна из Фондова. Министар председник Лукач — пишу даље мађарске новине — на тај начин је изиграо Фондове, што је тај обрачун извео после уништења автономије а пре него што су постављени асистенти, који ће место старог Саборског Одбора управљати Фондовима. Ето о том се по тврдњи самих опозицијоналних мађарских листова радило, и даље о том да се патријарх у примљеној од последњег Сабора уредби о дотацији свећеника не опореже са 20% својих прихода у корист свећеничке дотације, јер не може Дело, књ. 69. 25