Delo

384 д е л о запитати, од куд том калуђеру толика кураж, од куд допуштење,. да у Русију иде и онде јавна предавања држи. У Русији требали би да знају, коме је највећма потребно уништење српске народне црквене автономије у Угарској. А какав је на дому тај велики бљуститељ српског православља г. Илкић, може се видети из тога, што у једном српском листу, сомборскоЈ „Слози“, доказује да је оправдано оснивање мађарске православне епископије. Прави се при том да верује да има 60.000 православних Мађара, а у самој ствари нема их више него десетина тога броја. Г. Илкићу зато је допуштено да у Русији предавање држи, да напада автономију и што ће затим у српском листу да заступа оснивање православне мађарске епископије у Угарској. Кога су г. Илкић и уредник С. Извјестија г. В. Н. Кораблевњ нашли да истичу за узор црквене и православне свести међу угарским Србима! Германа Анђелића од државне власти именованог српског патријарха! У самој ствари и на друге изборе патријараха и епископа утицала је увек државна власт. Али ту се бар форма чувала. По Деклараторији комесар не може бити на седници синодској, која епископа бира, али су за то више од сто година комесари у Карловце долазили, кад се епископи бирали. Шта ће у Карловцима, кад не могу у Синоду бити? А и право потврде отвара врата великом утецају државне власти на изборе, па тек именовање администратора епархије и Митрополије као велика прејудиција изборима! Избор уз потврду је само једна пажња државне власти. О избору уз потврду пише N. Fr. Presse: „Natiirlich war es nur eine Hoflichkeit... da die Bestatigung vorbehalten blieb“. Код Германа Анђелића пак није се само материјално на избор утецало него се и формално именовао за патријарха. И патријарх, који се дао противно одређењу 3. канона седмог васељенског сабора и формално именовати за патријарха бљуститељ је био чистоте и неприкосновености канонских установљења! Ако г. Кораблеву и г. Илкићу на срцу лежи чистота канонских постављења, онда би они ваљало да је већма узму у одбрану од утецаја иноверне државне власти него од учешћа у црквеној власти једноверног народа, који је то учешће баш зато и тражио, да сузбије онај први утецај. Та и у јужноруској цркви развила се за власти Пољака црквена автономија, и у послове црквене а нарочито избор епи-