Delo

32 Д Е Л 0 мања?... отповрати му практична и прозаична странкиња, сасвим хладно и са неке газдинске висине. — Ми, је ли ? — Да. — Ми смо — Мартиновић... грмну Божо, промешкољивши се и сусилно се ударивши лијевом шаком у прси а десном поклопивши свој горштачки пусат. А, на те ријечи, Ленка ништа до што се заљуља на своме мјесту, лице јој се развуче попут разапетог кишобрана при пљуску, а два јој се чиста реда не баш тако ситних зуба указаше, и не мога се, ни поред најбоље воље и старања, уздржати, да не да срцу на вољу и не прсне у грохотан, сатански, за срце уједајући смијех. И, у колико би избројио до три, изви се, баш као гробна сјен, и између стржевог и кадифеног намјештаја, нестаде је за један цигли трен. И, док се забленути и до дна душе увријеђени и разочарани „господин" Божо врпољио и дрљао по тјемену, у сусједној се соби једнако а све више и више хорио луд кикот и неуздржано церекање, у коме је наш неталични просилац уз сјежено срце и избодену душу разабирао пискави глас Ленкин, њене собарице па чак и старе куварице, која му је кафу послуживала. Ни сам не зна, како је изишао. Тек што је запамтио, и то запамтио да никад не заборави, било је то, да га нико није испратио нити му дао руке па, према томе, ни он никоме ни „збогом“ ни „до виђења" довикнуо. Па ипак није могао самога себе побиједити, а да се и сјутрадан не намахне кући газда-Јоцићевој. Наравно да тамо није застао никог од господе. Кад ју је запитао: ђе су, слушкиња, једва се уздржавајући да не удари у смијех, каза: да су господа отишли у Приморје, нешто послом. Божо се врати, као опарен. Али како ли се тек изненади, кад пред самим авлијским вратима срете и газду Јоцића и његову жену и кћер, који, чим га опазише, окренуше главу и прескочише на другу страну пута. То је било доста, па да и он види, колико је сати. А проклети Стојан Цревљар, Душан Савов и Радојица Перов, као да их однекле ђаво из своје рукавице баци, заграјаше из Тахирове бербернице, управо према Јоцићевој капији: — Ах, кућићу и хоџаковићу, држ’ је, не дај да т’ утече! У тебе пушка и неуловљена гуска а у нас отесан ражањ и готово кресиво, па да се усупашимо и братски је подијелимо: теби