Delo

„ГОСПОДИН" БОЖО 33 оно што она теби сад окрену а нама оно од ње што је од тебе окренула... Но држ’, цапи га, док се није охладило!... Грохотан се смијех разлеже из дућана с обадвије стране улице. А Божо, љут и киван као змија на тестеру, покуњи главу, оклепи уши, опусти брке, и, као у неком бунилу и полу-лудилу, одшишачи кући, попут ишибаног ждријепца, и ту паде главом на постељу. А, кад се, послије мјесец дана одболовања, појави на бијел дан међу људе, истина, било је мање руменила на његовим јабучастим јагодицама, али и отров љубави је био сасвим пресахнуо на његову срцу. А то је била друга важна добит, иза писарске службице, у његову настраном, манијом вељања и аристократизма зараженом, животу. X Али да човјек и опрости и заборави ову и оваку недаћу, јер није свијет решето а ђевојака има на сваку страну као и пасјих репова, — па да не би и горих јада. Наиме: рада на Петровој Главици нестаде, манастир се доврши и освјешта, протоколи спроведоше контролном надлештву на Цетиње, а, стим, и писарска служба „господина" Божа укиде и она цркавица од наднице и платице што му је дотад а одатле капала, пресахну, те се и опет наш кућић обре на незгоди и виђе пред опасношћу „празних шака“. Али животом и искуством научен мислити, мувати се и боље се наћи, и имајући пред очима ону „млад делија стар просјак“, не хтједе, овога пута, чекати, да га се прво сјете они озго, но се одлучи да се он прво сјети самога себе и своје потребе, па да онда ходе те подсјети оне озго на врху државног брода, да и он постоји. Јер му се само казало, да, кад дијете не плаче, мајка му се не сјећа. И једнога се лијепог прољетњег дана наши Мартиновићи, отац и син, наредише што љепше могоше, завезаше у ћесу неколико фиорина што им може бити за пута, напунише торбу брашњеницима, притегоше на ноге опанке, па, још од девет зора, уз Пишине Стране, пут Цетиња. И ту приспи сјутра-дан око попаса, па како пани, нити сједај нити дангуби, но се упути право пред Палац, да ту приступе Господару. Срећа их послужи, те се Господар десио весео, па, како је био лијеп дан, по обичају ишетао из Палаца и, окружен својим великодостојницима и перјаницима, сио на познати пиџун под још познатијим Бријестом. С десне му стране владика а с лијеве ГосДело, књ. 69. 3