Delo

0 ТЕШКОЋАМА ПРИ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТУРЕ 427 ског и препотентног ауторигатизма, кад спознасмо сву социалну и политичку сервилност већине немачког грађанства, буржоазије, кад видесмо како је све то лаж чиме нас кљукаху по хуманистичној гимназији: deutsche Weiblichkeit, deutsche Treue, deutsche Sittlichkeit Данашња немачка буржоазија није више она из доба Хумболта, Гетеа и Шлегела. Како рече Тен?: „Немац се преображује и мења свој карактер. Постаје према странцу охол, презрив и неправедан...“ И то рече Тен, пријатељ и поштовалац германске културе а опазио је све то само у зачећу. А године 1913 достигла је обесна ксенофобија свој врхунац и реч Auslander нечује се више без презривог Beigeschmack-a! Завидим свакоме ко је довољно необавештен и наиван те може да гледа још у Немцима месечаре идеализма из доба 1750—1840. Када сам писао Модерну Германију имао сам у виду у првом реду Српство Војводине и старе Границе, које је још окужено обчуђавањем свега немачког, за које је Немство инкарнација културног идеала. И Војводина ме је разумела. Сви су листови без партијских разлика, једнако топло поздравили огледало данашњег Немства а Д-р Лаза Поповић је у Бр. Колу говорио да је то дело наша еманципација од Немства. Наравно да се све то тачно разуме, треба познавати Војводину, треба знати ону, прошлу генерацију, која је одгајана Гримовим бајкама, васпитана Шилером и Хајнеом, разонођавала се лектиром Коцебуа, Фрајтага, која је читала некритички немачке листове и међусобно говорила (и још говори: Митровица, Загреб, Љубљана..) немачки. Они су презирали и нису познавили способности своје расе и дужности према тим способностима. Али мене су разумели и даље ван Војводине: разумео ме је и хрватски критичар у Obzor-y који наговешћује исто што и г. Д-р Л. Поповић изрично истиче: нашу еманципацију од Немства. А Д-р Фран Илешић, председник Словеначке Матице исписујући моје речи: „Цела та тиха, нечујна борба (т.ј. Данаца) изазива утисак да одломак једног културног народића подлеже ударима набујале масе Немства које етички припадају варварству"—додаје: Težke besede ki v njih verujem in zato med drugim naglašam idejno in praktično in za sve slučaje radikalno .Jugoslovanstvo (курзив je г. Илешићев). Већег успеха није могла имати „Модерна Германија“ него кад даје повода једном од најкултурнијих људи оног југословенског народа, које боље познаје Немство