Delo

426 Д Е Л О сврхе дела. Такова сврха не мора бити гола, слепа тенденција али остаје тенденција ублажена и научним и оверовеним материјалом заступана. Спенсер је набројао све тешкоће објективног проучавања културе. Главније су препреке: 1) интелектуалне то јест немогућност уживљавања и појимања назора и особина које су нам потпуно стране; 2) субјективне тешкоће: а) раздраженост помућује расуђивање, б) предрасуде: из васпитања, из патриотизма, из класних интереса, из политичке и религиозне заинтересованости. Све су то препреке, по Спенсеру, за научно социологијско схватање и тумачење и проверене грађе!1 Колико им је тек дејство код наших ненаучних, ео ipso једнострано детерминисаних, интересима групе, проучавања страних култура?! Зато сам и написао у поговору своје Модерне Германије: „Према животу нарочито, којим је и сам од малена живио, може се писац ставити само субјективно. Субјективно као што вели Леметр: „у неличној критици лежи много више уображености, јер она не признаје своје слабости“.“ Г. Марковић све то није узео у обзир и приредио је на крају свога реферата један, истина комплиментима пропраћен али ништа мање одлучан auto da fe моје научне озбиљности.. Ја мигу да разумем г. Марковића: он воли и цени Немачку иако није с немачком културом могао бити толико срашћен као на пр. ја који сам дуго времена био више припадник Немачке Нације док се нисам нашао, не толико Србином колико Југославенином, Србохрватом — Словенцем, јер ко је једанпут био Немац по националној културности, тај не може постати само Србином јер је то један пад. Југословенска Нација је за све нас апостате специфичног „Србизма“, „Хрватизма11 и „Словенизма" једино могућ идеал наших културних тежња. Г. Марковић ће познавати ону немачку изреку да се само оно познаје што се и воли. Па ми смо и волели немачко биће и културу му, волели све дотле док нас се тицаху само књижевност, научност и приватни, као и интрагрупни морал, а престали смо да волемо кад се почесмо бавити и политичким питањима, кад нам пуче пред очима сва средњевековност немачког милитаризма, недемократ1 Препоручујемо сваком ко xohe да се упозна са гностичким условима и претпоставкама социалво-културних проучавања Спенсерово дело: The Study of Sociology, London 1871 и Швеђанина Штефна: Die Jimvege der sozialen Er_. kenntnis, Јепа, 1913.