Delo

0 ТЕШКОЋАМА ПРИ ПРОУЧАВАЊУ КУЛТУРЕ 429 је довољно конзервативни правник, проф. универзитета у Минхену Амира рекао новембра 1913 на скупу немачких универ. проф. у Штрасбургу: „ми смо ионако доста сервилни“ (wir sind auch ohnehin bedienstenhaft genug!) a Теобалд Циглер пише у књижици: Ober Universitaten und Universitatsstudium, Leipzig, 1913: „полаже ce (т. j. од универ. професора) вредност на добивање и недобивање одличја“ („Auf die Verleihung bzw. Nichtverleihung von Orden wird Wert gelegt...“). Слично сам слушао говорити и марбуршког државно-правника Шикинга. Осим тих двеју стварних, али као што сам показао, незаснованих замерака, рекао је још г. Марковић да је поглавље Берлин ноћу — памфлет. Само је онда најстрашнији памфлет она статистика и то званична у Паралипомена и она пет редака на крају Берлин ноћу. Нека г. Марковић расправља са статистичким званичницима што нису за љубав блажених обожавалаца немачке „чедности" фалзификовали званичну статистику. Ја је нисам смео фалзификовати јер би био свестан своје страшне необјективности. Ето тако стоји са „стварним“ замеркама г. Марковића. Али ја ћу да му изађем на сусрет, бранићу и оне тезе које не спомиње али које га очито тиште. По мом осећању најтеже су ове : 1) У Немачкој влада милитаризам у смислу Буркарда: посебно право, посебна част, посебне привилегије једне бруталне и шупље класе, која нема право до привилегија у данашњем индустријском друштву. За доказ ове тезе спомињем три имена: Zabern, Dettweiler, Metz и говор ратног министра фон Фалкенхана у Рајхстагу 3-ег и 4-ог децембра 1913. Sapienti sat, а другима није помоћи1. 2) У Немачкој влада полуфеудално доба. Социолог унив. проф. Михелс пише: „Меродавно је да у Немачкој игра социалну улогу и необразовано и задужено племство, дакле они, који,'када би живели у ИталиЈи и Енглеској, не би играли никакву, улогу и изгубили би се „у Немачкој има племство још увек 1 У споменутим местима газила је солдатеска и то чак до гснерала, оеновна грађанска права, васпоставила је без наредбе цара војну диктатуру а државни канцелар нашао је пред парламентом да је ствар у реду а ратни министар ставља у изглед да се таково што може и поновити. Моја је дужност да констатујем да таквих ствари у Европи од 1850 још није било, а као што се види могуће су у тој идеалној Немачкој. Кад су морали и сами Hationalliberal-п, најконзервативнија буржоазија, да устају против „милитарне државе“, „апсолутне солдатеске* онда то значи много, врло много, наравно за оне који иознају прилике а не и за оне који само мисле да познају!