Delo

430 Д Е Л 0 огроман социалан углед и од свију друштвених слојева највећу политичку моћ...“; „Немачка стоји под политичком владавином племства". Слично и Шикинг у Neue Ziele der staatlichen Eutwicklung, Marburg, 1913. 3) Немачко друштво распиње ce сексуалним аморализмом. Фриц Беролцхајмер, философ права, а иначе велики laudator Germaniae, пише у свом последњем делу : Moral und Gesellschaft des 20. Jahrhunderts, Miinchen 1914 : „Прилике су ce измениле, у нашем неврастеничком добу није девичанство никакав доказ за невиност и чедност, у широким круговима буја кукољ полудевичанства, постоје многобројни ванбрачни сполни односи с пометањем или побацивањем плода“. (стр. 104). „И безбројни локали за Schiebe-игре, крчме са женском послугом, блудничке куће и уличне проститутке заводе, нарочито после већег квантума потрошеног алкохола, на сношај без љубави; небројени додири у служби и у друштву са девојкама (и женама) свију врста распирију наклоности које се сполно изживљују у „Verhaltnis“-y (т. ј. однос пола-искрен а пола-животињски либидонозан), стр. 108. „Те чињенице стоје“ (курзив мој. Нап. п.). Тако Беролцхајмер који нерадо опажа и пеге на лицу меснате Германије! Коме још није доста нека узме у руке врло озбиљног Блоха (Das Sexualleben unserer Zeit; 9. Aufl. 1909) нарочито стр. 260—339, па поред тога књигу Роберта Хена: Die Prostitution in Deutschland, па годишта смотре Neue Generation и Zeitschrift fiir Sexualwissenschaften, па чланке по најбољим листовима (Т а g, Beilage, Н, Berliner Tagblatt, Zeit im Bild, и т. д.) поводом судске расправе у ствари Хедвиге Милер, јесени 1913. Поред тога сам тврдио да та „слобода“ модерне Немице није никаква психичка еманципација, никакав Gleicbsstellung der Geschlechter (бар никако за највећу већину) него једноставно чулно подавање цуре а експлоатисање од стране мушкараца. Да није еманципација тврди социолог Милер-Лиер, писац за сада најбоље немачке систематске социологије у V делу (Phasen der Liebe, Miinchen, 1913): „У Немачкој је положај женске сразмерно нижи (него у англосаксонским земљама) а баш међу Немцима одржао се под вођством Пруске милитарни „дух нарочито јако“ (стр. 192). Кад није дакле из „равноправности“ шта је друго до подавање?! Све сам то констатовао у Модерној Германији, делимично сам и објашњавао социално-економским моментима а потребно је било све то нарочито констатовати јер има — још