Delo

448 Д F Л О шала и плакала. Шта је, како је, јесте ли ви предали тај новац,. и шта је сад са тим јадником?... — Ама то баш и јесте оно, шго му нисам дао, то вам је читава историја! — одговори Аљоша, бајаги понајвише забринут тиме, што новац није предао, а међутим Lise је врло добро опазила да и он гледа у страну, и такођер се очигледно труди да говори о нечем споредном. Аљоша седе за сто и поче причати, али већ код првих речи он сасвим престаде да се збуњује, па још и одушеви Лизу. Он говораше под утицајем јаког осећања и малочашњег необичног утиска, и пође му за руком да исприча лепо и потпуно. Он је и пре, још у Москви, још у детињству Лизином, волео долазити код ње и причати јој — час нешто што му се десило у онај мах, час нешто од онога што је читао, час опет сећати се што је у детињству проживео. Неки пут су чак обоје заједно сањарили и састављали читаве приче, али већином веселе и смешне. Сад се они обоје чисто као наједаред пренесоше у негдашње московско време, пре две године. Лиза беше необично ганута његовим причањем. Аљоши пође за руком да са ватреним осећањем нацрта пред њом лик „Иљушице". А када је са свима подробностима довршио призор, како је онај несрећни човек газио новац, онда Lise пљесну рукама и повика у необузданом осећању: — Те тако и не дадосте новац, те тако га дакле и пустисте да побегне! Боже мој, па што нисте и сами потрчали за њим и стигли га. — Не, Lise, овако је боље, што ја нисам потрчао, — рече Аљоша, устаде од стола и забринуто пређе преко собе. — Како је боље? Откуд је боље? Сад су они без хлеба и. пропашће! — Неће пропасти, јер их тих двеста рубаља ипак неће мимоићи. Он ће их и тако узети сутра. Сутра ће их већ сигурно примити, — проговори Аљоша, корачајући замишљено. — Видите ли, Lise, — настављаше он, зауставивши се наједаред пред њом, ја сам сам учинио једну погрешку, али се и та погрешка окренула на добро. — Каква погрешка? Како то на добро? Па ево како. То је човек бојажљив и слаба карактера. Он је толико измучен и врло је добар. Ја ево сад једнако мислим : нашто се он тако на једаред нашао увређен, те је новац