Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 447 није озбиљно кајала кад се мени смејала, него увек у шали. А ви знате, она се мени сваки час смеје. А ово сад она озбиљно сад је све пошло озбиљно. Она необично цени ваше мишљење, Алексије Фјодоровићу, и, ако можете, ви се немојте налазити од ње увређени, и немојте јој замерити. Ја њу и сама увек штедим, јер је она тако паметна, — верујете л‘ ми? Она ми рече малочас да сте ви били друг њеног детињства, — „најозбиљнији друг мога детињства", — помислите само: најозбиљнији, — а да шта сам ја онда?“ Она у том погледу има необично озбиљна осећања, па чак и успомене, а што је најглавније, те реченице, и речи, те чудновате, сасвим неочекиване речи, тако да се никако и не надаш, а оне тек наједаред искрсну. Ето тако недавно, на пример, о јасену: био је код нас у башти, у њеном раном детињству, некакав јасен ; он је можда и сад тамо, тако да не треба ни говорити о некаквој прошлости. Јасенови нису људи, они се дуго времена не мењају, Алексије Фјодоровићу. „Мама, — вели она, — мени је тај јасен јасан још из детињства, — то јест „јасен — јасан“ — то се она некако друкчије изразила, јер ту вам је некаква збрка, јасен је реч глупа, али само она је мени том приликом напричала нешто тако оригинално, да вам ја то никако нисам кадра испричати. А и све сам заборавила. Но, до виђења! Ја сам врло потресена, и по свој прилици померам памећу. Ах, Алексије Фјодоровићу, а ја сам двапут у животу померала памећу, и била сам лечена. Идите код Lise. Охрабрите је као што ћете ви то увек дивно знати учинити. — Lise, — викну она, прилазећи к њеним вратима, ево сам ти довела Алексија Фјодорови^а, кога си ти толико увредила, али он се ни најмање не љути, уверавам те, на против, чуди се, како си могла и помислити тако што! — Merci, maman, — уђите, Алексије Фјодоровићу. Аљоша уђе. Lise погледа некако збуњено и наједаред сва поцрвене. Она се очигледно нечег стидела, па као што увек у таквој прилици бива, поче брзо-брзо говорити о нечем сасвим споредном, баш као да се тим споредним она и занимала у том тренутку. — Мама ми наједаред саопшти малочас, Алексије Фјодоровићу, читаву историју о тих двеста рубаља, и о тој поруци што сте је добили... за тог јадног официра... и испричала ми је сву ту ужасну историју, како је био увређен, и, знате ли, премда мама врло нејасно прича... она све прескаче... али ја сам слу-