Delo

БЕРГЗОНОВА ТЕОРИЈА ОРГАНСКОГ РАЗВИЋА Бергзонова теорија органског развића налази се изложена у његовом најзрелијем, најсистематичнијем и најдуховитијем делу, у „Стварачкој Еволуцији“ (Г Evolution cieatrice, 12-eme ed. 1913), које поред те теорије и у вези са њом садржи и Бергзонову генетичку Метафизику односно његов покушај, да генетички изведе материју и дух (intelligence) из првобитног акта, којим се ствара реалност1. Како је немогуће разумети Бергзонову теорију органског развића без те његове генетичке Метафизике, то ћемо најпре у кратко изнети основне тезе ове последње. Што стварно постоји у свету, то је с једне стране мртва несвесна материја, а с друге стране жив свесан дух. Биће духа састоји се у трајању и у задржавању онога што је прошло у памћењу, док је биће материје просторност, али просторност испуњена чулним квалитетима2. Материја није међу тим у реалности исто тако првобитна као дух, већ је она продукт, и то негативни продукт духа. Васиона по Бергзону има на име да се схвати као продукт једног првобитног стварачког акта, који је као такав духовне природе: тај акт има да се замисли као један велики импулс у напред, који сву своју стварачку моћ недељиво реализује, има да се замисли дакле као један интензиван акт. Прекид стварачке моћи тога акта престављаће очевидно престанак његовог интензитета, престављаће распадање његово у делове, који су један ван другог, тај ће прекид дакле ставити 1 О Бергзоновој целокупној филозофији види моју кратку студију у „Летопису Матице Српске" књ. 291, год. 1913, стр. 46—63. - Бергзоново схватање памћења оступа битно од обичног схватања; тако исто његово идентифицирање материје са чулним квалитетима оступа у извесним битним тачкама од обичног наивног реализма. Види о томе моју наведену стуаију у „Летопису" стр. 51, 52 и 54.