Delo

Н А М О Р У Искри се модри талас и граби море у бескрај... Дубоке сјене мора спуштају у луку дубоки мир, Да сви рибари стукнут морају И притајит лукаву крв... Одријешен од васионе и себе, Пијан од мора, крви и мириса, Што ми љуљкају чула, високо лебдећ’ изнад свега, Летим у барки преко ускуваног мора И пијем пламно црвено вино, И не мислим ништа... . Један крик смрти мимо мене летну, Један цик живота за њим се наже, И ко двије грабилице, кад се канџам Скваче, склупчају и закрве, Оте их блист даљине... Ах, шта да мислим, пијем пламно вино, Талас се жури, корали зрију, А богови вјечности пију... Јосип Косор.