Delo

БЕРГЗОНОВА ТЕОРИЈА ОРГАНСКОГ РАЗВИЋА 49' очита тенденција за индивидуалношћу, оно исто тако траје у правом смислу, његова садашњост садржи његову прошлост у себи исто тако као што то важи за васиону као целину и за наше психичко ја. То исто важи и за органски свет као целину. Да се органски свет развио из најпростијих једноћеличних организама, да су органске специје постале трансформацијом једна из друге, у то се, вели Бергзон, не може више сумњати. Али чак кад трансформизам у строгом смислу и не би био тачан, ипак тиме еволуција органског света, у смислу у коме је она за филозофа од једине важности, не би била уништена. Јер да међу органским бићима постоји логичка сродност врста и да су се врсте органске јављале поступно хронолошки у току геолошког развитка земље, о томе сумње нема. Могли бисмо претпоставити, да у природи постоји један иманентан план сукцесивне реализације органских специја сасвим независно једне од друге — резултат би био исти као и да су се оне доиста, као што то учи трансформизам, развиле једна из друге. Језик трансформизма може се дакле у сваком случају задржати. Да је еволуција органског света као целине могућа само кад се та еволуција схвати као стварачка, то Бергзон утврђује и индиректно, критиком механистичког и финалистичког схватања те еволуције. По механистичком схватању еволуција органског света је у напред одређена физичко-хемиским законима, који владају у неорганском свету, по финализму та је еволуција такође у напред одређена, али не на основу слепе законитости, него на основу једног у напред конципираног плана, који се њоме реализује. И једно и друго схватање међу тим превиђају стварну природу времена, и једно и друго одричу сваку стварност времену. Механистичко тврђење, да је констелација једног момента одређена потпуно констелацијом ранијег момента, уништава време, јер у томе случају целокупни ток догађаја у времену дао био се замислити кондензиран у један једини момент, прошлости и будућности више не би било. Финализам у ствари није ништа друго до обрнути механизам: и финализам замишља да је све дано и он дакле уништава стварност времена. Према томе оба гледишта имају се одбацити, јер стоје у противречности са самим фактом еволуције органских бића. Механистичко објашњење еволуције органског света да се оповргнути и на основу самих чињеница. Једна таква десизивна Дело, књ. 69. 4