Delo

БЕРГЗОНОВА ТЕОРИЈА ОРГАНСКОГ РАЗВИЋА 59 На тај начин неосетљивост биљке (torpeur vegetative), инстинкт и интелигенција престављају основне тенденције животног елана, које су спојене у њему у почетку. Основна заблуда, вели Бергзон, заблуда која влада од Аристотелова времена, то је сматрати ове три тенденције за три сукцесивна ступња једне и исте тенденције, док су то три дивергентна правца једне активности, која се растећи поделила. Интелигенција и инстинкт су две сасвим различне форме духовне радљивости, али баш зато што су различне оне се допуњују. Нема интелигенције, у којој не би било грага од инстинкта, нити има инстинкта који није обавијен колутом интелигенције, само што је оно што је инстинктивно у инстинкту директно супротно ономе што је интелигентно у интелигенцији. Тешко је тачно дефинисати инстинкт и интелигенцију, и то баш за то што је дефинисање ствар интелигенције, а инстинкт нешто радикално различно од ње. Ипак дају се поставити извесне разлике. Пре свега треба утврдити. да су и једно и друго духовне природе, да су свест. Само треба разликовати анулирану свест од свести, која је од почетка нула. Кад камен пада, он нема никакве свести о томе. Инстинктивне радње међу тим несвесне су зато, што је овде престава радње потпуно уништена, неутрализирана радњом која из ње произилази. Свест у позитивном смислу јавља се свуда где престава радње није идентична са самом радњом, свест означава оклевање и избор, она значи осветљавање зоне оних акција, чија се могућност преставља у преставама. Где има много могућих радњи а ниједне стварне (као у избору), свест је у пуној снази; где је стварна радња једина могућа радња свести нема (аутоматске радње). Свест би се могла према томе дефинисати као аритметичка разлика између могуће и стварне радљивости једног живог бића. Према томе свест у инстинкту пратиће у већини случајева само почетак радњи, које се у њему даље аутоматски врше, док су сметње радњама битност интелигенције. Битна разлика између инстинкта и интелигенције лежи међу тим много дубље. Да бисмо до ње доспели потребно је пронаћи разлику у самој тенденцији, која се у њима реализира. Само један поглед на радње, које из њих проистичу, уверава нас, да је циљ интелигенције фабриковање оруђа из мртве материје, а циљ инстинкта да се служи и конструише организованим оруђима. Својом интелигенцијом човек је у стању, да за своју