Delo

58 Д Е Л 0 тих примитивних црва, из којих су се развиле оне четири групе животињског света. Бодљокошци и мекушци постали су неспособни за даљу еволуцију просто с тога, што су своје меко тело обукли у оклопе, који су онемогућили њихову већу покретљивост. А нужност тих оклопа опет произашла је из тежње првих виших животињских организама, да се хране директно животињском храном. Постоји, вели Бергзон, једна особеност фауне примитивних геолошких времена, која мора да нас фрапирај! то су тврди оклопи животиња, који су морали сметати кретању њиховом па и паралисати га. Што су прве животиње биле покретљивије, тим су оне постајале прождрљивије, оклопи су морали дакле доћи, да би се животиње браниле једна од друге. Али сметајући кретању оклопи су претили да животињски свет учине непокретљивим, да га осуде на полусан. У том полусну и данас се налазе бодљокошци па и мекушци, док су зглавкари и кичмењаци сретно успели да га избегну тиме што су, ослобођени оклопи, постали много покретљивији, постали способни да побегну испред непријатеља и да га победе изненадном офанзивом. Као и у људском друштву, тако и у животињском свету највеће успехе задобили су они који су највише рескирали. И код зглавкара и код кичмењака развитак се је у првом реду састојао у прогресу нервнога сензорно-моторног система, којим је омогућена све већа покретљивост. Али та је покретљивост различно реализирана код првих и код других. Тело првих састоји се из више независних прстенова, чији су анекси независно покретљиви један од других. Код других покретљивост се концентрира само на два пара чланова, чија форма више није тесно везана за функцију. Одавде се да закључити, да те две велике гране животињског света реализирају две различне тенденције животног елана, и да бисмо те тенденције могли дефинисати потребно је узети у обзир специје, које престављају кулминацију тих грана. Критеријум за одредбу тих кулмининтних специја лежи у главном у успеху њиховом над осталим специјама. У том погледу пак не може бити сумње, да човек с једне и хименоптере с друге стране престављају те врхунце. Распрострањеност човека на површини земљиној, распрострањеност мрави испод те површине то већ доказују. Нигде инстинкт међу тим није тако развијен као код хименоптера, тако да се инстинкт и интелигенција имају да сматрају за оне две основне тенденције, које животни елан реализира у животињском свету.